Organizacija zastite na radu u poljoprivredi

Uvod
U savremenim uslovima zaštita kao društvena delatnost može se posmatrati u širem i užem smislu. U širem smislu ona se obezbeđuje zakonodavstvom o radu i socijalnom osiguranju koje uređuje prava: na ograničeno radno vreme, skraćeno radno vreme, odmore i odsustva sa rada, na ѕaradu i druga primanja, na bezbedne uslove rada i na posebnu zaštitu žena, omladine i invalida, na zd4ravstvenu zaštitu, na pomoći i naknade, prava za slučaj invalidnosti i druga prava kojima se garantuje socijalna i materijalna sigurnost za slučaj nemogućnosti rada.

U užem smislu, pod zaštitom se podrazumeva preduzimanje svih mera i aktivnosti u cilju stvaranja bezbednih uslova rada i zaštite zdravlja radnika od rizika koji se javljaju u radnoj sredini i na radnom mestu.

Poljoprivreda je privredna delatnost koja obuhvata biljnu i stočarsku proizvodnju i s njima povezane uslužne delatnosti. Dve osnovne grane poljoprivrede su zemljoradnja i stočarstvo. Zajedno sa šumarstvom, lovom i ribolovom spada u tzv. primarni sektor privrede.
Savremena poljoprivreda umnogome zavisi od dobrih tehnoloških rešenja i novih tehnologija i njihove adekvatne primene pri upotrebi đubriva, pesticida, analizi sastava zemljišta, analizi poljoprivrednih proizvoda i pravilnoj ishrani domaćih životinja.
„Pravilnikom o zaštiti na radu u poljoprivredi“ su regulisane opšte i posebne mere za rad na mašinama, sredstvima i uređajima u poljoprivredi.

1. Zaštita na radu
Počeci zaštite vezuju se za primenu prevashodno tehničkih mera – najjednostavnijih zaštitnih naprava na mašinama, uređajima i drugim sredstvima rada kako bi se radnik zaštitio od telesnih povreda.
Međutim, njihovim usavršavanjem mnoge od tih opasnosti nestaju te je sve manja potreba za tehničkim merama kojima se radnik štiti od mehaničkih opasnosti. Naročito je velike promene svetu rada doneo ubrzani tehničko-tehnološki razvoj s kraja 20. i početkom 21. veka, obeležen visokim stepenom automatizacije i informacionim tehnologijama koje omogućavaju da se manuelni rad zameni intelektualnim u svim sferama rada. One su promenile karakter i sadržaj rada ali i uslove rada. Stvorile su nove opasnosti, nove rizike i nove oblike ugrožavanja zaposlenih što podrazumeva nove pristupe i mere u sistemu bezbednosti i zaštite zdravlja na radu.
Zakon radu („Sl. glasnik RS“, br. 105/05) stupio je na snagu 29. novembra 2005. godine. Donošenjem ovog zakona prestao je da važi Zakon o zaštiti na radu kojim je bila regulisana ova oblast.
Osnovni razlozi za donošenje Zakona su:
– Zahtevi i potrebe za usaglašavanjem nacionalnog zakonodavstva sa aktima MOR-a i EU;
– Uslov za pridruživanje, odnosno pristupanje EU;
– Ispunjenje uslova u pogledu kvaliteta i konkurentnosti za tržišno poslovanje i istupanje na međunarodno tržište;
– Očekivanje (vizija) da će se obezbediti efikasnija zaštita zaposlenih.
Novine uvedene Zakonom odnose se na proširenje obaveza i odgovornosti kao i na nove pristupe u cilju podizanja nivoa bezbednosti i očuvanja zdravlja na radu. Kao najznačajnije novine mogu se izdvojiti:
– procena profesionalnog rizika;
– šire i preciznije određene obaveze i odgovornosti poslodavca;
– učešće zaposlenih i predstavnika zaposlenih po pitanjima zaštite;
– definisanje poslova službe medicine rada;
– uvođenje više mogućnosti organizovanja stručnih poslova bezbednosti i zaštite zdravlja na radu;
– određivanje lica za obavljanje stručnih poslova pisanim aktom;
– stručni ispit za lica koja obavljaju stručne poslove bezbednosti i zaštite zdravlja na radu;
– licenca za pravna, fizička i odgovorna lica;
– šire mogućnosti zaposlenih da odbiju da rade zbog neprimenjivanja mera zaštite;
– stroži zahtevi za osposobljavanje zaposlenih za bezbedan rad na radnom mestu;
– neposrednija saradnja subjekata u vršenju svojih funkcija.
Pravo na bezbednost i zaštitu zdravlja kao osnovno pravo zaposlenih, institucionalno organizovanje i mehanizmi neophodni za njegovo ostvarivanje uređuju se u Republici Srbiji zakonima, podzakonskim aktima, normativima i standardima, kolektivnim ugovorima, aktom poslodavca i ugovorom o radu. Pravo na zaštitu na radu je zagarantovano Ustavom, sistemska pitanja, prava, obaveze i odgovornosti regulisana su odgovarajućim zakonima (Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu, Zakonom o radu, zakonima o socijalnom osiguranju – zdravstvenom, penzijskom i invalidskom) i uslovi neposrednog sprovođenja ostalim pravnim aktima