Organska poljoprivreda

1. UVOD

Poljoprivreda je najvažnija strateška privredna grana i ima za cilj proizvodnju kvalitetne i zdravstveno-bezbedne hrane. Potreba za hranom konstantno raste i to je dovelo do razvoja poljoprivrede uz prevashodno oslanjanje na primenu hemijskih sredstava i mehanizacije. Pokazalo se da prekomerna, nekontrolisana i nestručna upotreba inputa sintetičkog porekla u konvencionalnoj proizvodnji, pre svega mineralnih đubriva i pesticida, negativno utiče na prirodne resurse (kvalitet i plodnost zemljišta, kvalitet voda i aerozagađenje) i snižava kvalitet i bezbednost hrane, što se na kraju reflektuje na zdravlje ljudi i životinja (Willer 2014). Uz sve to, prekomerna, nekontrolisana i nestručna upotreba sintetičkih sredstava za zaštitu i ishranu biljaka je ugrozila proizvodnju zdravstveno-bezbedne hrane i njen kvalitet, zdravlje ljudi i životinja, kao i prirodne cikluse neophodne za opstanak života na zemlji.
Sektor intenzivne poljoprivrede (koji nije sinhronizovan sa životnom sredinom koja ga okružuje) nije doneo željene rezultate. Iako je zelena revolucija 70.-ih godina XX veka obećavala da će, primenom intenzivnih agrotehničkih mera, korišćenjem veštačkog đubriva i genetski modifikovanih poljoprivrednih kultura uspeti da prehrani svet, to se nije desilo (Willer 2014). I dalje veliki deo čovečanstva gladuje ili nema dovoljnu količinu potrebnih proteina i ugljenih hidrata u ishrani. Moderna društva se polako vraćaju ka merama čiste, biološki uravnotežene i ekološki svesne poljoprivrede, koja se u današnje vreme naziva organska poljoprivreda.

2. DEFINISANJE ORGANSKE POLJOPRIVREDE

Organska poljoprivreda se u današnje vreme i dalje smatra za „trend“ a u skorijoj budućnosti pretenduje da bude osnovni postulat intenzivne poljoprivrede. Smatra se da je prirodna evolucija intenzivne poljoprivrede povratak osnovnim principima održivog razvoja uz primenu znanja i stručnosti u novoj i „zelenijoj“ poljoprivredi koja će se bazirati na principima organske poljoprivrede.
Poljoprivredna proizvodnja je do ranog XX veka u potpunosti bila organska. To se povezuje sa dve činjenice – s jedne strane ljudska populacija nije bila velika pa se mogla prehraniti ekstenzivnom poljoprivredom a sa druge strane nisu postojali veštački inputi koji su mogli da zagade zemljište (veštačko đubrivo, pesticidi i genetski modifikovani organizmi). Onog trenutka kada je na neko zemljište prvi put uneto veštačko đubrivo, pesticid ili GMO, to zemljište gubi status organske proizvodnje.
Za razliku od konvencionalne, organska proizvodnja zasniva se na biološkoj ravnoteži sistema zemljište-biljka-životinja-čovek (Willer 2014). To je sistem održive poljoprivrede koji se bazira na visokom poštovanju ekoloških principa putem racionalnog korišćenja prirodnih resursa, upotrebe obnovljivih izvora energije, očuvanja prirodne raznolikosti i zaštite životne sredine. Organska poljoprivreda je sistem proizvodnje koji održava zdravlje zemljišta, ekosistema i ljudi. Ona se oslanja na ekološke procese, biodiverzitet i cikluse prilagođene lokalnim uslovima, umesto korišćenja resursa sa neželjenim efektima. Organska poljoprivreda kombinuje tradiciju, inovaciju i nauku kako bi poboljšala okruženje, razvila fer odnose i dobar kvalitet života za sve uključene. Metode orgаnske proizvodnje podrаzumevаju primenu prirodnih postupаkа i supstаnci, а ogrаničаvаju ili potpuno eliminišu upotrebu veštačkih sredstаvа.
Organska poljoprivreda se definiše kao sistem upravljanja poljoprivredom koji podržava i obogaćuje prirodni biodiverzitet, koristi procese i tehnologije bazirane na biološkim zakonitostima bez učešća veštačkih inputa, odnosno genetički modifikovanih organizama (Willer 2014). Nasuprot konvencionalnoj, organska poljoprivreda se više bazira na preventivnim nego na korektivnim merama. Umesto oslanjanja na sintetičke inpute (insekticide, fungicide i herbicide), organski proizvođači primenjuju mere integralne zaštite (Integrated Pest Management) i pesticide bazirane na organskim sastojcima. Umesto đubrenja zemljišta sintetičkim mineralnim đubrivima, organski proizvođači obezbeđuju plodnost zemljišta korišćenjem prirodnih produkata kao što su pokrovni usevi, stajnjak, kompost ili organsko veštačko đubrivo.
Organska poljoprivreda predstavlja visokoorganizovani sistem koji funkcioniše u skladu sa propisanim standardima, koji precizno definišu sve karike proizvodnje uz kontrolu celog procesa od strane ovlašćenih sertifikacionih tela.

3. ORGANSKA POLJOPRIVREDA U SVETU I REPUBLICI SRBIJI

Godina Površina (u ha)
2010 5.855
2011 6.335
2012 6.340
2013 8.228
Sertifikovani organski proizvodi zauzimaju tek oko jedan odsto ukupnog svetskog tržišta hrane. Ipak, stalni rast tražnje za organskim proizvodima u svetu ukazuje na to da ovaj proizvodni metod može biti veoma profitabilan ukoliko se na pravi način koriste prirodni resursi, znanje i proizvodno iskustvo. Proizvođači i potrošači širom sveta uviđaju ekonomske i ekološke prednosti ovog vida poljoprivrede.
Tabela 1 – površine pod organskom proizvodnjom u Republici Srbiji i ukupan broj registrovanih proizvođača organskih proizvoda, izvor – Marz et al., “Organska poljopriveda u Srbiji 2014.” 2014
U svetu je 43,1 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta pod organskom proizvodnjom, što iznosi 1% od ukupno korišćenog poljoprivrednog zemljišta, a što se tiče Evropske Unije, postoje velike razlike među članicama po površinama koje su sertifikovane za organsku poljoprivredu. Prednjače Austrija, Švedska i Češka sa 18,6, 15,8 i 13,1 % celokupnog poljoprivrednog zemljišta koje je sertifikovano za organsku poljoprivredu, a slede ih Grčka, Italija i Finska sa 11,1, 8,9 i 8,7% organskog poljoprivrednog zemljišta . Površine pod organskom poljoprivredom se sve više povećavaju u svetu, a neke zemlje kao što je Danska žele celokupnu poljoprivredu da preusmere na organsku proizvodnju