Organizovani kriminal

Организовани криминалитет је веома стара појава. Он постоји у скоро свим земљама и показује тенденцију повећања. У вези с тим, земље у којима је најизраженији свакодневно се суочавају са потребом спречавања и сузбијања. Предмет је разматрања криминолога, као и стручњака у разним научним дисциплинама. Присутан је и има велики утицај на готово све облике друштвеног и јавног живота. Осим тога, организовани криминалитет, као друштвено-негативна појава, има изузетну способност да користи повољне услове за своје инфилтрирање у легалне друштвене структуре и да се вечито прилагођава конкретној друштвено-политичкој и економској ситуацији не само унутар једне земље него и на међународном плану. Чињеница да се организовани криминалитет не испољава у свим земљама у истом облику вероватно је допринела томе да још нема јединствене и општеприхваћене дефиниције појма организованог криминалитета, ни у политиколошкој, ни у криминолошкој, ни у кривичноправној литератури.

2. Појам и дефиниција организованог криминала

Оганизовани криминал, организовани криминалитет и криминалне организације су термини који представљају транснационално, национално или локално груписање високо централизованих организација које воде криминалци са намером бављења илегалним активностима, најчешће ради остваривања профита. Одређене криминалне организације, као што су терористичке организације, политички су мотивисане. Остале организације, међу којима су државе, војске, полицијске снаге, као и корпорације, понекад могу користити методе организованог криминала ради постизања својих циљева, али се њихове снаге заснивају на њиховом статусу формалних социјалних институција.

 Постоји тенденција одвајања организованог криминала од осталих форми злочина, као што суфинансијски злочини, политички злочини, ратни злочини, државни злочини и издаја, међутим, ово раздвајање није увек очегледно, и о њему се још увек воде расправе. На пример, у пропалим државама које не могу више вршити основне функције, као што су образовање, безбедност или владавина, углавном због насиља или екстремног сиромаштва, организовани криминал, владавина и рат често допуњују једно друго. Израз парламентарна мафиократија је коришћен за описивање демократских земаља чије су политичке, социјалне и економске институције под контролом пар породицa.

2.1. Основне карактеристике организованог криминала

Организовани криминал настоји да у различитим методама ( подмићивањем, уценама, изнудама) дође до највиших органа власти, како би осигурали што веће уступке и већи друштвени статус за шефове криминалних организација.

На међународном плану, односно у бројним међународним актима, дефиницијеуглавном садрже формална обележја, односно услове који морају бити испуњени да би се дело сматрало активношћу организованог криминала. У документима прихваћеним на нивоу држава чланица Европске уније, који се баве овим питањем, наводи се десет кључних одлика организованих криминалних група:

1) учествовање више од двоје људи;

2) постојање одређених улога;

3) деловање у дужем или неодређеном периоду;

4) коришћење неких облика дисциплине или контроле;

5) вршење тежих кривичних дела;

6) коришћење насиља и других средстава застрашивања;

7) коришћење трговинских структура или структура сличних пословним;

8) умешаност у „прање новца“;

9) вршење утицаја на правосудне органе, управу, медије, привреду;

10) тежња за профитом или моћи.