PDV

UVOD
Istorija poreza
Od kada postoji država postoji i potreba da se ona finansira. Način njenog finansiranja se veoma menjao tokom vremena. U starija vremena (antika i srednji vek), porezi su bili manje važni nego danas, a država I vladalac više su se oslanjali na prihode od zemlje i rudnika plemenitih metala, koji su se nalazili u vladaočevoj svojini. Vladalac je, kao vlasnik svega postojećeg, koristio i rad podanika za svoje i državne potrebe, a bez oporezivanja. Snažnije države naplaćivale su tribut od pokorenih država. Ipak, i tada su postojali izvesni porezi, odnosno dažbine.

Porez na dodatu vrednost (PDV) je izumeo francuski ekonomista Maurice Lauré1954. godine. On je bio direktor francuske poreske službe koja je 10. aprila 1954. uvela taxe sur la valeur ajoutée (TVA). Ovaj porez je isprva uveden kao opterećenje za velike kompanije, ali je vremenom njegovo delovanje prošireno na sve oblasti poslovanja.
Ovo je najrasprostranjeniji sistem oporezivanja prometa roba (dobara) i usluga u svetu. U nekim zemljama se javlja i pod drugačijim nazivima, npr. uVelikoj Britaniji,Kanadi, Novom Zelandu iliSingapuru gdje je poznat kao porez na dobra i usluge (eng. goods and services tax – GST ), dok je u Japanu poznat kao porez na konzumiranje. U Egiptu se pominju porez na ulje za kuvanje i glavarina, u Grčkoj carina i glavarina na robove istrance, u Rimu glavarina u ranijem periodu, a kasnije porez na nasleđe i na promet (žito, so),kao i carina.I u srednjem veku prihodi od krunskih domena ostaju važan izvor prihoda vladaoca i države, ali se šire porezi u obliku glavarine, poreza na zemlju i nasleđe i raznih drugih dažbina. Deo poreza plaća se u naturi, kao deo žetve ili u stoci. Crkva stiče velike prihode kroz razne dažbine.
Pojava i rast mnogih poreza čvrsto je vezana za ratove i potrebu koju oni donose da se u kratkomroku znatno poveća državni prihod. Tako je prvi porez na dohodak građana uveden u Engleskoj1799. godine kako bi se finansirao rat sa Napoleonom. I kasnije su skokovi u oporezivanjurezultat ratova (na primer, I i II svetskog), posle kojih poreski teret nije u potpunosti vraćan na pređašnji nivo.

Svrha oporezivanja

Osnovna svrha ubiranja poreza je finansiranje budzeta i propisanih nadležnosti države i njenih jedinica. Porezi su najvažniji izvor budzeta i bez njih država ne bi mogla da funkcioniše i finansira javna dobra i zajedničke potrebe, kao što su odbrana, zaštita svojine i prava građana, javni red i mir, obrazovanje, zdravstvo, infrastruktura i slično. Pored ovog glavnog cilja, drugi ciljevi oporezivanja su: a) redistribucija dohotka ili imovine,gde se neki građani opterećuju porezom više, a drugi manje, b) destimulisanje neželjenog ponašanja, kao potrošnje duvana i alkohola kroz visoke akcize, c) stabilizaciona, koja se ogleda unjenom dejstvu na postizanje i očuvanje pune zaposlenosti, odnosno, na smanjenje nezaposlenosti, zatim stabilnog nivoa cena i uravnoteženog platnog bilansa zemlje, i d)alokativna, koja se ogleda u alokaciji I korišćenju proizvodnih faktora.