Nastavna aktivnost i uloga nastavnika

Reč didaktika grčkog je porekla i izvorno znači poučavanje (didasko – poučavam, didaskein – poučavati). Taj naziv u pedagošku literaturu uvode Ratke i Komenski u 17. v. Čovek je odvek poučavao mladu generaciju da bi je pripremio za život i rad. Time se proizvodno radno iskustvo starijih pre svega roditelja, prenoslilo na mlađi naraštaj, što se provodilo već u prvobitnoj društvenoj zajednici.
Kada se proizvodno radno iskustvo društva znatno razvilo, roditelji više nisu mogli u svom domu izravnim podučavanjem prenositi radno iskustvo na mlađe. Zbog toga se osetila potreba za osnivanjem posebne ustanove u kojoj bi mlada generacija pod vodstvom odraslih na organiziran način brže sticala radna iskustva prošlih naraštaja. Tako su se osnivale škole, a uporedo s njima pojavila su se specijalizirana zvanja poučavatelja tj. učitelja.
Sa pojavom škole i učitelja imamo i prve začetke nastave kao organiziranog procesa poučavanja u kojoj učitelji poučavaju i učenici uče.
U tim začecima organiziranog nastavnog rada trebalo je najpre odlučiti o tome šta sve treba učenike poučavati da bi se pripremali za život, a ne još toliko o načinu kako ih treba poučavati.