Pedagoske ideje i znacaj Jan Amosa Komenskog

Pedagoške ideje i značaj Jan Amosa Komenskog

Iako je mnogo putovao napisao je više od 140 dela uglavnom posvećena pedagoškim problemima. Najpoznatija su: “Lavirint sveta i raj srca”, “Velika didaktika” , “Materinska škola” , “Otvorena vrata sveta” , “Najnovija metodika jezika” , “Svet u slikama”…
On je raspravljao o skoro svakom važnijem pedagoškom pitanju, za njega je vaspitanje predstavljalo glavno sredstvo obnove čovečanstva. Vaspitanjem se bavi od najranijeg uzrasta do smrti pojedinca i prelaska u večni život. Raspravljajući o ovim pitanjima, prvi je dao originalne ideje i napredna rešenja, i time je označio početak jedne nove epohe i promenjenog odnosa prema detetu, vaspitanju i školovanju uopšte. Prvi je dao celovit pedagoški sistem doprinevši da se pedagogija utemelji kao samostalna nauka. Tako je izvršio veliki uticaj na mnoge svoje savremenike i sledbenike pa se njegov rad i danas proučava kroz posebnu disciplinu-KOMENIOLOGIJU.
U svom prvom i najznačajnijem delu “VELIKA DIDAKTIKA” dao je četvorostepeni sistem obrazovanja: materinska škola (0-6 godina), škola maternjeg jezika (6-12 godina), latinska škola ili gimnazija (12-18 godina) i akademija (18-24 godina).
U ovom delu je izneo svoja verska shvatanja kao i veliki značaj škole za ozdravljenje društva. Imao je mišljenje da je ljudska priroda univerzalna i da je ovaj život priprema za večni život. Smatrao je da postoje tri stepena pripremanja za večnost: poznavati sebe, vladati sobom i upravljati se prema Bogu.
Verovao je da harmonija koja se zapaža u prirodi treba da vlada i u čoveku i u društvu i vaspitanju. Razvoj čoveka mora da se odvija prema prirodnim zakonima, a da su pritom vaspitači samo “sluge prirode” i da deluju u skladu sa prirodom ako žele da obrazovanje bude uspešno. Zahteva da se vaspitanje i obrazovanje prilagode prirodi deteta, uzrastu i polu. Komenski je bio veliki poznavalac deteta i zato se nasuprot dotadašnjem shvatanju zalagao da se svi moraju vaspitavati i obrazovati bez obzira na pol,sredinu iz koje potiču, i da škole treba otvarati svuda. Govorio je da omladinu treba obrazovati od najranijeg doba, ali da svoje znanje ne crpe iz knjiga već da sami proučavaju i ispituju stvari na osnovu svojih zapažanja i mišljenja (princip očiglednosti). Komenski je zahtevao da nastava bude postupna i sistematična,a posebno je ukazivao na značaj ponavljanja i vežbanja da bi se zapamtilo i stečeno znanje bilo trajno. U tom slučaju bilo je jako bitno pitanje motivacije i usvajanje kvalitetnog znanja – “DA VALjA UČITI AKO SE HOĆE NEŠTO ZNATI”. Govorio je da treba učiti i sprovoditi aktivne metode koje bi nam omogućile brzo i temeljno učenje. U tome je jako važno interesovanje i pažnja. On ističe da u školama treba: razvijati sposobnost za nauke i umetnosti, usavršavati jezik, vaspitavati i oplemenjivati vladanje, iskreno poštovati Boga.
Jan Amos Komenski u svojim delima dao je i značajno mesto predškolskom vaspitanju. Njegova knjiga “SVET U SLIKAMA” je začetak edukativnih slikovnica i prvi udžbenik (1/3 tekst i slike) koji se koristi u predškolskom periodu.
Školovanje se po njemu završava putovanjem po svojoj i stranim zemljama i sticanjem iskustva. Želeo je da za svaki stepen školovanja napiše poseban priručnik-informatorijum za roditelje i vaspitače. Uspeo je u tome i 1632. godine objavio svoje delo “INFORMATORIJUM MATERINSKE ŠKOLE” i ovo delo je prvo sistematično delo o vaspitanju dece predškolskog uzrasta.
Knjiga: “Materinska škola” je delo posvećeno vaspitanju dece ranog uzrasta. U Materinskoj školi posebno se govore lepe stvari, o učitelju i njegovim dobrim osobinama, jer dete u predškolskom periodu oponaša starije. On je u njoj ukazao važnost sistematičnost predškolskog vaspitanja i razradio sistem zadataka,sadržaja i metoda kojima će majke vaspitavati i obrazovati decu do polaska u školu. Komenski misli da su deca “besmrtno nasledstvo” svojim roditeljima, najdraža nevinašca, kojima su dužni da ukazuju i ljubav i poštovanje. Takođe smatra da je bavljenje decom najveća radost. Roditeljska briga nije samo fizički razvoj deteta, već i briga da im “ukrase misli i dušu”
Komenski je izneo svoje mišljenje da sa vaspitanjem dece treba početi u prenatalnom periodu i mlađem uzrastu jer je kako on misli “teško ispravljati drvo koje je krivo izraslo”. Nedostaci i propusti u vaspitanju u prvim godinama kasnije se nadoknađuju kasnije u prevaspitanju. Često govori i o raznim faktorima tj.velikom uticaju podložnosti sredine i osetljivosti dece ranog uzrasta. Formirao je tezu o kritičnim periodima za vaspitanje i obrazovanje – “DOBRU SE NE MOŽE NAUČITI BILO KADA,KAO NI OBRAZOVATI U KORISNIM STVARIMA”