Petrografija

1.Uvod

Klase sulfata, obuhvataju mineralne vrste koje se veoma neravnomerno pojavljuju u prirodi. U hemijskom pogledu sulfati se mogu tretirati kao različite soli sumporne kiseline,sa karakterističnim 〖SO〗_4^(2-) radikalom u sastavu. Procenjuje se da u prirodi egzistira oko 350 različitih mineralnih vrsta koje generalno pripadaju sulfatima. Sulfati se mogu podeliti na sledece potklase:

•     Bezvodni sulfati(bez dopunskih anjona)
•     Bezvodni sulfati sa dopunskim anjonom
•     Sulfati sa vodom(bez dopunskih anjona)
•     Sulfati sa vodom i dopunskim anjonima

U hemijski sastav bezvodnih sulfata(bez dopunskih anjona) najčešće ulaze sledeći elementi- Ca,Ba,Sr,Na,Pb,Mg,Zn i Cu dajući različite mineralne vrste,pri  čemu su u prirodi najzastupljeniji sulfati Ca,Ba,Pb,Zn i Sr. U sastav bezvodnih sulfata sa dopunskim anjonima najčešće ulaze Na,Al,Fe,K i Cu a od anjona najčešće se javljaju  Cl,F,〖CO〗_3 i 〖PO〗_4 grupe. Kod sulfata sa vodom najzastupljeniji su katjoni Ca,Mg,Fe,Zn i Cu,Na.. Dok kod sulfata sa vodom i dopunskim anjonima najzastupljeniji su Ca i Mg. Strukture sulfata izgradjene su od 〖SO〗_4^(2-) grupa, koje nemaju sposobnost polimerizacije i građenja složenijih kompleksa, i obično su rombične, monoklinične ili triklinične simetrije. Ređe se javljaju sulfati sa heksagonalnom ili teseralnom simetrijom. Kod sulfata su kao način pojavljivanja, česti kristali i različiti kristalni agregati. Obično su bele boje ili bezbojni, a mali broj je idiohromatski ili alohromatski obojen. Tvrdina sulfata je pretežno od 2-4,prozračni su do providni,pretežno staklastog sjaja sa cepljivošću različitih gradacija. Obrazovanje sulfata u prirodi  je moguće pri izrazito visokim Eh vrednostima sredine koje kristališu. Mogu postati hidrotermalno pri različitim uslovima,sedimentno,u oksidacionim zonama itd. Ređi su kao pegmatski minerali.