Platne kartice u Srbiji

1. UVOD
Elektonska tehnologija sve više nalazi primenu u savremenom poslovanju, odnosno sve veći broj preduzeća u svetu posluje po konceptu elektronskog bankarstva. Jedan od značajnih trendova u razvoju tehnologije je sve veća primena platnih kartica i proširenje elektronskih mogućnosti koje dopuštaju sve veću primenu platnih kartica u poslovanju i omogućavaju pružanje potpuno novih usluga.
Novo sredstvo plaćanja, koje sve više zamenjuje gotovnski novac, jesu platne kartice.Njihova upotreba postaje sve zapaženija i njihovo postojanje zauzima važnu stepenicu u razvitku bankarskog sitema.
Koliko su platne kartice u svetu popularne postaje jasno već samo pogledom na novčanik koji imate – mesta za kartice su najlakše dostupna, i po pravilu ih ima nekoliko. To nije slučajno, jer je uobičajeno da jedna osoba poseduje i po više kartica.
Potrošači mogu da vrše plaćanje putem raznih oblika plastičnih odnosno platnih kartica, i to naročito u trgovinskim prodavnicama, restoranima, benzinskim pumpama itd.Platne kartice kao novčani instrument u znatnoj meri zamenjuju čekove i gotovinu.
Platne kartice, kao medijumi plaćanja u tradicionalnom sistemu plaćanja na malo, u razvijenim zemljama postoje i funkcionišu dugi niz godina. U našoj zemlji njihova upotreba bila je prilično skromna, tako da javnost nije upoznata sa osnovnim pojmovima i procesom plaćanja putem platnih kartica.
Nekada su bile pravi raritet, ali danas se nalepnice Visa, MasterCard, Diners i DinaCard mogu ugledati na praktično svakoj boljoj prodavnici i praktično na svim prodajnim objektima većih trgovinskih lanaca. Spomenimo i benzinske pumpe, restorane, prodavnice odeće i obuće, hotele i nebrojeno mnogo prodajnih mesta u inostranstvu. Sve najvažnije životne namirnice i ostale potrebe koje jedno domaćinstvo ima, uključujući i godišnje odmore, mogu se namiriti platnom karticom. Izuzetak su i dalje računi (struja, telefon, Infostan, itd.) koji se moraju platiti gotovim novcem ili putem trajnih naloga koji nisu dostupni svima.
Naša zemlja nalazeći se u vremenu tranzicije takođe je širom otvorila vrata ovoj vrsti plaćanja. U okviru trenutnih odvijajućih reformi bankarskog sistema jedan od ciljeva Vlade Republike Srbije jeste uvođenje i favorizovanje kako nacionalne tako i drugih platnih kartica sa konačnom idejom da one što više zamene gotov novac.

2. ISTORIJSKI RAZVOJ PLATNIH KARTICA
Kreditna kartica se obično definiše kao mali komad kartona ili plastike koji sadrži neko sredstvo za identifikaciju (recimo potpis ili sliku), što omogućava osobi na koju kartica glasi da kupuje robu ili usluge na teret svog računa, koji se periodično zadužuje. Kreditne kartice pojavile su se u Sjedinjenim Državama tokom 1920–ih godina, kada su pojedine firme, poput naftnih kompanija i lanaca hotela, počele da ih izdaju svojim potrošačima.Ovakve kreditne kartice bile su zatvorenog tipa, tj.mogle su da se koriste samo u prodajnim/uslužnim objektima kompanije koja ih je izdala. Njihova upotreba značajno je povećana nakon II svetskog rata.
Prvu univerzalnu kreditnu karticu, koja je mogla da se koristi u raznovrsnim prodajnim/uslužnim objektima, izdavao je Diners’ Club, Inc., 1950.godine. U ovom sistemu, kompanija koja posluje kreditnim karticama (Diner’s Club) naplaćuje vlasnicima kartica godišnju proviziju, a njihove račune zadužuje mesečno ili godišnje. Firme–kooperanti širom sveta plaćaju proviziju za usluge Diners’ Cluba u rasponu od 4% do 7% od ukupnog iznosa računa. Drugu značajniju karticu ovoga tipa lansirala je American Express Company 1958.godine.
Kasnije su se pojavili bankarski sistemi kreditnih kartica, u kojima banka odobrava računu trgovca odmah po prijemu računa o prodatoj robi, prikupljajući iznose koji će biti zaračunati vlasniku kartice na kraju ugovorenog perioda. Vlasnik kartice ovaj iznos plaća banci u totalu ili u mesečnim ratama sa obračunatom kamatom. Prvi bankarski sistem od nacionalnog značaja bio je BankAmericard, koji je pokrenula Bank of America iz Kalifornije 1959. godine. Ovaj sistem licenciran je u drugim državama početkom 1966.godine, a od 1976–77 godine nosi naziv VISA. Ostale značajne bankarske kartice su MasterCard (ranije Master Charge ) i Barclay’s. Mnoge banke koje su organizovale sisteme kreditnih kartica na lokalnoj ili regionalnoj osnovi odlučile su da pristupe velikim nacionalnim sistemima pošto se obim usluga (ishrana i smeštaj, kao i kupovina u prodavnicama) širio. Ovi sistemi su se kasnije proširili na sve delove sveta.
Znaci, kreditne kartice u svom današnjem obliku pojavile su se u Sjedinjenim Državama šesdesetih godina. Do kraja 70-tih nivo njihove upotrebe u Evropi bio je vrlo mali.
Debitne kartice su novijeg datuma i predstavlaju metod placanja koji se najbrže razvija u Velikoj Britaniji i izvesnom broju zemanja OECD-a. Kreditne idebitne kartice sve vise dobijaju na značaju kao metod obračuna za plaćanje na malo pri kupovini odredjenih roba i usluga. Najveće kompanije koje posluju kreditnim karticama organizovale su zasebne elektronske klirinske i obračunske sisteme.MasterCard I Visa imaju svoje sopstvene mreže koje koriste za verifikaciju transakcija širom sveta.
Broj kreditnih kartica u upotrebi naglo raste širom sveta. U Evropi je krajem 1990-te godine postojalo oko 200 miliona vlasnika kreditnih kartica. Prema podacima londonske konsultantske firme Battelle , ovaj broj je do kraja 1995. godine povećan na 350 miliona. Pored toga , vlasnici kreditnih kartica sve česce koriste svoje kartice umesto tradicionalnih načina plaćanja putem gotovine I čekova.
3. OSNOVNI POJMOVI U VEZI SA PLATNIM KARTICAMA
Platna kartica se obicno definiše kao mali komad kartona ili plastike koji sadrži sredstvo za identifikaciju (npr. potpis ili sliku), sto omogućava osobi, na koju kartica glasi, da kupuje robu ili usluge na teret svog računa, koji se periodicno zadužuje. Brojni su razlozi za njihovo korišćenje:
– ušteda vremena i za korisnike i za trgovce,
– jednostavnost i komfor pri upotrebi,
– sigurnost u slučaju eventualnog gubitka i
– raspoloživost svim sredstvima na računu 24 časa dnevno.

Platna kartica je savremeni instrument bezgotovinskog plaćanja koja vrši tri funkcije, i to:
– kao sredstvo bezgotovinskog platnog prometa,
– instrument kreditiranja korisnika i
– opšte prihvaćeno internacionalno i nacionalno sredstvo plaćanja.

Kartice se izdaju fizičkim ipravnim licima. Za dobijanje kartice potrebno je otvoriti tekući račun u banci ili dinarski namenski račun, a za korišćenje u inostranstvu najčešće i devizni račun.
Sigurnost kod korišćenja platnih kartica obezbedjuje se putem ličnog identifikacionog broja–PIN ( Personal Identification Number ) . To je lična tajna šifra koju je banka izdavalac odštampala, kovertirala I prosledila korisniku kartice. Korisnik lično unosi ovaj broj i ne treba dozvoliti da PIN bude izložen pogledima drugih lica.
Glavne prednosti korišćenja platnih kartica za korisnika kartice su sledeće:
– kartice znatno pojednostavljuju obavljanje transakcija plaćanja
– smanjuju rizik koji sa sobom proizvodi nošenje gotovine,
– smanjuju troškove obavljanja transakcija,
– sistem plaćanja pomoću kartica ne poznaje nacionalne i valutne granice,
– fleksibilnost, jer se kartice mogu koristiti kao sredstvo plaćanja na prodajnim mestima na kojima se nalaze POS terminali, za podizanje gotovine na bankomatima, za plaćanje na Internetu i slično.