Pojam i predmet analize poslovanja preduzeća

UVOD

Analiza je metodološki postupak raščlanjivanja nekog pojma na jednostavnije, međusobno povezane i specifično određujuće elemente. Vrši se u cilju otkrivanja strukture nekog fenomena ili pojave i međusobne povezanosti, načina uzajamnog delovanja i uloge pojedinačnih elemenata tog fenomena.
U literaturi ekonomije preduzeća pod pojmom finansijske analize se podrazumeva skup metoda, postupaka i instrumenata otkrivanja, pokazivanja i interpretacije informacija o stanju i uspehu preduzeća na osnovu njegovih godišnjih računa. Analiza godišnjih računa je deo ukupne računovodstvene analize stanja i uspeha preduzeća. Ova poslednja je širi pojam zato što, pored analize godišnjih računa namenjenih eksternom finansijsko – računovodstvenom izveštavanju, uljučuje i onu internu analizu koja se služi međubilansima i kratkoročnim obračunima uspeha za celinu preduzeća i delove preduzeća izveštaje o troškovima i učincima.

POJAM I PREDMET ANALIZE

Analiza poslovanja
“Ispitivanje i ocena boniteta položaja (stanja) i poslovanja (razvoja) preduzeća, vrši se primenom odgovarajućih analitičkih metoda (raščlanjavanja,. Upoređivanja, izolacije, korelacije i sl.). Analiza poslovanja preduzeća obuhvata analizu bilansa (stanja i uspeha) i analizu poslovnih funkcija preduzeća (nabavka, proizvodnja, prodaja, informatika, finansije i sl.). Subjekat analize poslovanja je, po pravilu, pbsebno organizovana analitička služba preduzeća.

Vrste analize poslovanja preduzeća
Analiza poslovanja preduzeća može se podeliti:

• prema obimu (obuhvatnosti) ispitivanja: na potpunu i delimičnu analizu,
• prema vremenskom periodu, na koji se odnosi ispitivanje (na stalnu i povremenu analizu) ,
• prema korisnicima rezultata analize (na eksternu i internu analizu) , – prema kvantitetu i kvalitetu informacija (na kvantitativnu i kvalitativnu analizu) ,
• prema kontinuitetu ispitivanja (na stalnu i povremenu) i
• prema drugim kriterijumima.

Potpuna i delimična analiza
Prema obimu (obuhvatnosti) ispitivanja, analiza može biti potpuna i delimična.

Potpuna (sveobuhvatna) analiza
Potpuna analiza obuhvata ispitivanje celokupnog poslovanja preduzeća u određenom vremenskom periodu. Ona sadrži organizacionu strukturu preduzeća, faktore proizvodnje, kapacitete sa kojima preduzeće raspolaže, kao i broj i strukturu zaposlenih radnika. Pored toga, ona prikazuje ekonomsko stanje preduzeća, ostvarene rezultate poslovanja, kao i faktore koji su uticali na ostvarene rezultate.
Upravo, utvrđivanje ostvarenog rezultata poslovanja i otkrivanje faktora, koji su uticali na njega, osnovni je cilj jedne prave i potpune analize. Pozitivni efekti ove analize su u pouzdanosti dobijenih podataka, a negativna strana odnosi se na vremenski period analize, koji je obično dug, što utiče da podaci, do kojih se dođe, često postaju neupotrebljivi za donošenje poslovnih odluka.

Delimična (parcijalna) analnza
Kad je u pitanju poslovanje preduzeća, parcijalna analiza je orijentisana na analizu poslovanja nekog organizacionog dela preduzeća, neke službe, ili na izvršenje nekog zadatka. Ona je naročito značajna, kada je neophodno da se utvrde uzroci negativnih pojava u pojedinim delovima preduzeća ili u pojedinim segmentima poslovanja preduzeća.

Statnčka i dinamička analiza
Sa stanovišta vremena na koje se odnosi ispitivanje poslovanja preduzeća, analiza može biti statička i dinamička.

Statička aializa
Statička analiza ispituje odnose, sastav i strukturu sredstava i izvora sredstava, prihoda i troškova. Dinamička analiza ispituje dinamiku, razvoj troškova, prihoda, produktivnosti, rentabilnost, ekonomičnost. Statičkom analizom se, dakle, ispituje obim i struktura sredstava. Njome se utvrđuje da li su ona dovoljna, dovoljno iskorišćena, kakav koeficijent obrta imaju i slično.

Dinamička analiza
Dinamičkom analizom se ocenjuje efikasnost poslovanja. U oceni efikasnosti poslovanja, posebnu ulogu imaju ekonomski principi poslovanja:

• produktianost rada,
• ekonomlčnost poslovanja i
• rentabilnost ulaganja.

U analizi poslovanja, se primenjuje metoda raščlanjivanja i metoda upoređivanja. Raščlanjivanjem sredstava i izvora sredstava se utvrđuje njihov odnos i struktura. Raščlanjivanjem ukupnog prihoda (prema oblicima prodaje, prema artiklima, prodajnim mestima) , može da se analizira uspeh ili neuspeh u visini i strukturi ostvarenog prihoda.
Ako se sredstva i rezultati poslovanja upoređuju sa planiranim veličinama, ili sa podacima srodnih preduzeća, dobijaju se dopunski pokazatelji uspešnosti poslovanja. Informacije dobijene analizom poslovanja, koriste se u vođenju poslovanja preduzeća.

Eksterna i interna analiza
U zavisnosti od toga da li je ona sačinjena za sopstvene potrebe, ili je namenjena za korisnike koji se nalaze izvan preduzeća, analiza može biti interna i ekstena. Finansijsko računovodstvo obezbeđuje podatke o preduzeću spoljnim korisnicima, koji su zainteresovani za njegov rad. Spoljni korisnici su banke, akcionari, državni organi i drugi. Vlasnici preduzeća smatraju se spoljnim korisnicima, zato što nemaju neposredan uvid u poslovanje preduzeća i ne učestvuju u upravljanju preduzećem. Podatke spoljnim korisnicima pripremaju oni, čiji rad spoljni korisnici treba da ocenjuju.
Da bi ocenili rad menadžmenta preduzeća, (koji priprema finansijske izveštaje) , spoljnim korisnicima stoje na raspolaganju pravila koja se zovu „opšte prihvaćeni principi računovodstva”. Primenu ovih principa kontrolišu državni organi. Finansijsko računovodstvo pruža informacije iz proteklog perioda, ostavljajući korisnicima finansijskih izveštaja, da predvide poslovanje u budućem periodu. Upravljačko računovodstvo se bavi pružanjem informacija, koje su neophodne menacmentu preduzeća, za donošenje odluka koje su značajne za poslovanje preduzeća. Informacije upravljačkog računovodstva su okrenute budućnosti.