Pojam i vrste tržišta

UVOD

Svojina i tržište predstavljaju dve osnovne institucije privrednog sistema. Svojina određuje ko će biti učesnik na tržištu i kako će se ponašati u tržišnoj razmeni, dok tržište predstavlja uređeni i ustaljeni postupak odvijanja razmene. Ta uređenost tržišta znači da postoje određena definisana pravila ponašanja kojih treba da se pridržavaju učesnici u razmeni. Na osnovu ovoga svaki učesnik u razmeni može da predviđa reakcije drugih učesnika na aktivnosti koje on preduzima, kao i moguće sankcije u slučaju ako se jedan od učesnika u razmeni ne pridržava ustaljenih pravila ponašanja. Na osnovu ovoga može se reći da tržište predstavlja uređeni i ustaljeni mehanizam robne razmene.
Može se definisati kao ukupnost odnosa ponude i tražnje koji se na određenom prostoru i u odredjeno vreme ispoljavaju povodom razmene roba i usluga.Da bi se neki proizvod mogao prodavati, za njega treba da postoji tržište. Ukoliko nema tržišta nema ni biznisa. Tržište nije statičan i nepromjenljiv potencijal. Šta više, to je jedan dinamičan organizam u kome se kontinuirano dešavaju raznovrsne ekonomske i društvene promene. Na njemu se svakodnevno pojavljuju novi prodavci i kupci, dok neki stari nestaju. Pojavljuju se i novi ponudbeni artikli, a drugi se tiho gube, jer su potrošači za njih izgubili interes. Zato je neophodno upoznavanje potreba, želja i interesovanja kupaca radi poznavanja i praćenja tržišne potražnje, jer nema važnijeg zadatka od stalnog pronalaženja novih kupaca i zadržavanja postojećih.

POJAM TRŽIŠTA

Tržište se može definisati na različite načine u zavisnosti od svrhe definisanja. Različitost gledišta i definicija o tržištu izraz je poznate činjenice da je tržište kao fenomen veoma kompleksno, da postoje mnogobrojni aspekti analize tržišta i različite forme u kojima se tržište ispoljava.

Posmatrano sa aspekta odnosa koji se uspostavljaju na tržištu, definiše se kao: ”sveukupnost odnosa ponude i tražnje koji na određenom mestu i određenom vremenu utiču na prodaju pojedinih roba i skup svih ustanova područja i uređaja koji omogućuju organizovani i stalni kontakt između kupaca i prodavaca.”

Iz ugla marketinga tržište se može definisati kao “agregatni skup snaga i uslova u okviru kojih kupci i prodavci donose odluke koje rezultiraju u transferu roba ili usluga” .
Opšta teorija sistema definiše pojam tržišta kao “jedan složen dinamički i stohastički sistem, koji je istovremeno podsistem sistema funkcionisanja velikog ekonomskog sistema” .

Razmatrajući definicije tržišta konstatujemo da bi se u svim novijim definicijama mogle izdvojiti tri različite grupe, s obzirom na značaj koji se u tim definicijama pridaje pojedinim komponentama tržišta.

U te grupe spadaju:

• u prvoj grupi definicija akcenat je stavljen na same učesnike u razmjeni “na ukupnost kupaca i prodavaca”, tako da se tu posebno ističe personalna komponenta tržišta
• u drugoj grupi definicija može se uočiti da se ističe “odnos izmedju nosilaca ponude i tražnje”, tj. akcenat je stavljen na kontakte između aktera u procesu razmene
• u trećoj grupi definicija može se uočiti da se akcenat stavlja na sučeljavanje ponude i tražnje

Dakle može se uočiti da postoje jasne razlike u definisanju tržišta. Dati jednu potpunu definiciju tržišta značilo bi da se u definisanju pored uzimanja u obzir njegovih komponenti, moraju uzeti u obzir i njegova struktura i funkcije. U pojedinim definicijama može se uočiti pokušaj, da se struktura tržišta svodi na ukupnost ponude i tražnje, a funkcije na njihovo sučeljavanje. Ono što se ne nalazi u mnogobrojnim definicijama tržišta, može se naći u brojnim analizama konkretnog tržišta, gde je tržište kao fenomen našlo svoje potpuno objašnjenje.

Stepen razvijenosti i stabilnosti tržišta je u korelaciji sa razvijenošću i stabilnosti velikog ekonomskog sistema, mada tržište može pružiti relevantne informacije za sagledavanje nekih karakteristika stanja velikog ekonomskog sistema.

U ekonomskoj teoriji često se javljaju nesporazumi, jer se ne shvata da tržište tamo gde je, neophodno, mora funkcionisati kao kompletan i razvijen sistem. Treba imati jasnu predstavu o njegovoj strukturi bez koje on ne bi mogao funkcionisati kao podsistem, te razlikovati izvesne njegove sistematske nedostatke od odredjenih nedostataka koji su mu samom sebi svojstveni. Ova negativna dejstva se moraju odredjenim merama ekonomske politike ublažiti, pa čak, u određenim slučajevima i sasvim neutralisati.

FUNKCIJE TRŽIŠTA

Osnovna funkcija tržišta ogleda se u povezivanju proizvodnje i potrošnje. Ova osnovna tržišna funkcija može se rasčlaniti na četiri konkretne tržišne funkcije :

1. informativna funkcija
2. selektivna funkcija
3. alokativna funkcija
4. distributivna funkcija

Informativna funkcija

Tržište prima jednu opštu informaciju o stanju ponude i tražnje za određenom robom ili uslugom. Ta informacija je u stvari tržišna cena. Na osnovu kretanja tržišne cene privredni subjekt se može informisati o stanju ponude i tražnje, na konkretnom tržištu, i na osnovu toga uočiti i videti gde je njegovo mesto u odnosu na tu cenu. A proizvođači su nužno povezani (kroz kupoprodajne transakcije na tržištu ) i na razmenu svojih proizvoda, kako bi nabavili neophodne inpute za proces proizvodnje ili da bi realizovali svoju robu.

Selektivna funkcija

Tržište vrši selekciju privrednih subjekata kroz proces konkurencije. Na tržištu se za istu vrstu proizvoda formira jedinstvena cena po kojoj svi prodavci prodaju svoje proizvode. Oni koji imaju niže troškove proizvodnje ostvaruju veću zaradu, dok neefikasni proizvođači ne mogu svoje troškove da podmire na osnovu tržišne cene i posluju sa gubicima tako da pre ili kasnije moraju napustiti ovu delatnost. Zbog toga, proizvođači, da bi ostvarili svoje ciljeve, tj. maksimizirali profit, svoju proizvodnju moraju prilagođavati zahtevima i kriterijumima tržišta kroz stalne promene, usavršavanja i preorjentaciju u proizvodnji.