Politički sistem u Francuskoj

I Uvod

Francuska je jedna od najstarijih republika u Evropi, proklamovana još 1792. godine. Iako je njen kontinuitet tokom XIX veka narušen dva puta, Francuska republika rođena iz najmasovnije buržoaske revolucije, postala je simbol buržoaskog poretka i kao takva imala je veliki uticaj na rušenje feudalnog poretka u čitavoj Evropi. Moderna francuska politička istorija i razvoj institucija, od kojih su neke i danas na snazi počinje velikom Francuskom revolucijom 1789. godine.
Francuska je sve do kraja minulog veka bila snažna imperijalistička sila sa mnogobrojnim kolonijalnim posedima, uglavnom u Alžiru i Africi, sa veoma razvijenom industrijom a takođe je bila i vojna sila a zajedno sa Engleskom jedna od dve vodeće ekonomske sile.
Za vreme i nakon svetskih ratova Francuska prolazi kroz duboku krizu, njena privreda ubrzano gubi mesto koje je imala u međunarodnoj podeli rada, tehnološki zaostaje a zaoštrene klasne protivrečnosti izazivaju političku nestabilnost. Francuska je između 1945. i 1958. promenila dvadeset vlada.
Dolaskom na vlast generala De Gola (Charles De Gaulle), koji je uspeo da izvuče zemlju iz višegodišnjeg kolonijalnog rata u Alžiru, počinje proces ekonomske i političke obnove.
Krajem 1958. godine donesen je novi Ustav na kojem je insistirao De Gol, najvažnija promena je u bitnom ograničavanju značaja i uloge političkih stranaka u političkom životu zemlje, što je postignuto uvođenjem potpuno novog tipa predsednika republike koji je dobio ogromna ovlašćenja, uglavnom na račun parlamenta. Tako je stvorena Peta Republika koja se može definisati kao predsednički režim.
II USTAV PETE REPUBLIKE

Kada su generalu De Golu data vanredna ovlašćenja donesen je nacrt ustava koji je prihvatila vlada i on je iznesen na referendum. U septembru 1958. godine oko 80% birača koji su izašli na glasanje oglasilo se u prilog novog ustava. Oblik državne vlasti uveden ovim ustavom najčešće se označava kao mešavina dva sistema, parlamentarnog i predsedničkog.
Polupredsednički ili mešoviti sistem je počeo da se razvija iz sistema parlamentarne vladavine jos početkom 19. veka. Cilj je bio da se poveća efikasnost ukupnog sistema vlasti ali i da se zadrži princip predstavništva koji izrazava narodni suverenitet.
U odnosu na klasični parlamentarizam, polupredsednički sistem ima veoma značajne razlike koje nastaju zbog kombinovanja elemenata predsedničkog i elemenata parlamentarnog sistema zbog čega se u literaturi ovaj sistem naziva mešovitim sistemom. Izvršna vlast u polupredsedničkom sistemu je dualistička i sastoji se od predsednika republike i vlade pri čemu je naročito ojačana uloga predsednika republike.
U monističkom parlamentarizmu se predsednik države bira u parlamentu dok se u dualističkom parlamentarizmu bira na opštim i direktnim izborima čime se pretpostavlja da će predsednik države imati daleko veća ovlašćenja nego predsednik republike kog bira parlament. Tako, između ostalog šef države ne mora da ima supotpis predsednika vlade da bi raspustio parlament.
Preteča ovakvog oblika parlamentarizma bila je Weimarska Nemačka (1919. -1933. god.) gde je prema ustavu (Nenacki Vajmarski ustav iz 1919. god.) vlada morala imati poverenje šefa države i parlamenta.
Moderni dualistički parlamentarizam predstavlja svojevrsan prelaz između parlamentarizma i prezidencijalizma.
Dualistički parlamentarizam pruža mogućnosti da se u parlamentarizam unesu neki elementi efikasnosti koji su svojstveni predsedničkom sistemu.
Najmarkantniji oblik ovakvog sistema uveden je u Francuskoj 1958. godine i njega označavaju:
1) izbor predsednika putem opšteg prava glasa,
2) relativno veliko ovlašćenje predsednika,
3) većinski parlamentarizam,
4) koincidencija između političke orijentacije parlamentarne većine i političke orijentacije predsednika, pri čemu se ustanovljava tesna veza između legislative i egzekutive,
5) predsednik je šef većine, a prvi ministar je samo neka vrsta “šefa vrhovnog štaba predsednika”.
U Francuskoj se predsednik bira na opštim većinskim izborima, mandat na sedam godina i to u dva kruga.
Ovaj sistem je iz čistog parlamentarnog sistema preuzeo sledeće elemente: vlada proizilazi iz parlamentarne većine i odgovorna je parlamentu (stvarna odgovornost je prema predsedniku republike); kad parlament izglasa nepoverenje vladi ona može predložiti predsedniku da raspusti parlament; šef države nije politički odgovoran parlamentu.
Od prezidencijalizma, dualistički poredak je preuzeo mogućnost da predsednika bira neposredno ceo narod, čime on stiče svojevrsni vlastiti izravni legitimitet. Uz to on ima kompetencije koje uobičajeno ima šef države u parlamentarnom sistemu, bilo da se radi o monarhu u parlamentarnim monarhijama ili o predsedniku unutar republikanskog oblika parlamentarizma.