Poreski sistem- Primer zemlje Austrije

UVOD

Poreski sistem jedne zemlje čini ukupnost svih obilka poreza, odnosno javnih prihoda.
U savremenim privrednim sistemima javni prihodi imaju značajnu fiskalnu, ekonomsku I socijalnu ulogu, I javljaju se u veoma različitim oblicima kao sto su: porezi, doprinosi, takse, naknade I slicno.

Javni prihodi služe za podmirivanje troškova koji imaju opšti karakter. Struktura javih prihoda znatno se razlikuje od zemlje do zemlje gledajući učešće pojedinih kategorija javnih prihoda u ukupnim prihodima jedne zemlje.
Na tu strukturu uticče veliki broj faktora, u prvom redu ekonomsko – socijalnog karaktera.

Porezi kao deo javnih prihoda predstavljaju najznačajniji instrument prikupljanja prihoda u drzavnoj ekonomiji I doživljavaju razvoj tek u kapitalizmu. Porez predstavlja najzanačajniji oblik javnih prihoda u savremenim državama. On predstavlja instrument javnih prihoda kojim država, uključujući I niže političko teritorijalne zajednice, od subjekata pod svojom poreskom vlašću prinudno prikuplja novčana sredstva bez neposredne protiv usluge, u svhu pokrivanja svojih finansijskih rashoda I postizanja drugih prvenstveno ekonomskih I socijalnih ciljeva.

Opšta karaktreristika poreza je da u njegovoj osnovi leži prinuda, to je takav prihod kod kojeg nije unapred odredjena svha za koju će se upotrebiti I naplaćuje se isključivo u novcu. Iako je plaćanje poreza obavezno davanje, ipak postoji kolektivno prihvatanje obaveze (zakon) da se porezi plaćaju.

Bez obzira sto je reč o sistemu I sto bi odnos izmedju elemenata poreskog sistema trebao da bude skladan, u praksi uglavnom nije tako. Oporezivanje se razlikuje od jedne do druge države zbog primene razliitih poreskih instrumenata. Poreski propisi se razlikuju kako u pogledu ciljeva, tako I u načinu zahvatanja ekonomske snage obveznika.

Razvoj javnih prihoda, podela I klasifikacija

Razvoj

Radi ostvarivanja niza zadataka I funkcija koje je država, na osnovu ustava I zakona, obavezna I dužna da izvrši, potrebna su joj odredjena finansijska sredstva, odnosno ona mora imati odredjene prihode. Ta sredstva kojima država podmiruje javne potrebe, odnosno izvršava zadatke I funkcije iz svoje nadleznosti nazivamo javnim ili državnim prihodima. Državni prihodi potiču od poreza, od prihoda javnih domena, od prihoda javnih službi, od taksa I carna, od parafiskalnih prihoda, od zajmova, od sredstava državnog trezora I od monetarnih operacija države na otvorenom tržištu.

Razvoj javnih prihoda u neposrednoj je vezi sa razvojem države, oblikom društveno – političkog uredjenja I stepenom ekonomskog razvoja. Istorijski posmatrano od robovlasničke države, preko feudalne pa sve do danas razvoj javnih prihoda pokazuje da su se oni menjali kako po imenu, efektima, ciljevima tako I prema načinu njihovog pribavljanja.
Tako se danas kapitalistička država orjentiše na javno – pravne prihode : poreze I takse, zbog velikog broja poreskih obveznika, poreskih oblika I povećanja poreskog opterećenja.