Porez na dodatu vrednost

1.Uvodna razmatranja
Porezi su osnovni finansijski instrument savremenih država kojim se podmiruju rashodi iz njene nadležnosti. Njihova uloga u finansijskom i privrednom životu raste iz dana u dan.
I pored toga što mu se prepisuju negativne karakteristike, danas se smatra da porezom na dodatu vrednost treba oporezivati što je moguće veći broj proizvoda i usluga, tj. njime obuhvatiti što je moguće širu poresku osnovicu, treba primenjivati što manji broj stopa (idealno je samo jednu), kao i izuzeća treba svesti na što je moguće manju meru. Teorijski bolja naplata pdv-a  smanjuje sivu ekonomiju i njeno uvođenje u zvanične tokove i više novca u budžetu. Važno je napomenuti da svaki građanin ima svoju ulogu u naplati pdv-a tako što će pri svakoj kupovini zahtevati izdavanje računa i  tako dati  svoj doprinos punjenju državnog budžeta.

1.1 Uvod
Porez na dodatu vrednost (PDV) ima široku primenu u skoro svim razvijenim zemljama tržišne ekonomije. Ideja o oporezivanju prometa proizvoda primenom PDV-a prvi put se pojavila 1918. godine u Nemačkoj. Francuska je prva uvela PDV 1954. godine kao oblik oporezivanja prometa proizvoda, ali ne i usluga. Danas PDV predstavlja jedan od uslova za ulazak u Evropsku uniju. Više od 100 zemalja sveta koristi PDV, sem Australije i SDA-a. Od 01. januara 2005. godine, u našoj zemlji se zvanično primenjuje PDV koji predstavlja oblik oporezivanja prometa robe i usluga. U stranoj stučnoj literaturi ovaj porez je poznat pod skraćenicom VAT (engl. Value Added Tax).
Opšte karakteristike poreza su da u njegovoj osnovi leži prinuda, da porez predstavlja davanje bez direktne proivnaknade; to je takav prihod kod kojeg nije unapred utvrđena svrha za koju će se upotrebiti i naplaćuje se isključivo u novcu (samo izuzetno u naturi).
Bez obzira što je reč o sistemu i što bi odnos između elemenata poreskog sistema trebalo da bude skladan, u praksi uglavnom nije tako; oporezivanje se razlikuje od jedne do druge države zbog primene različitih poreskih instrumenata.Poreski propisi se razlikuju kako u pogledu ciljeva, tako i u načinu zahvatanja  ekonomske snage obveznika. finansijskih potreba i postizanja drugih, prvenstveno ekonomskih i socijalnih ciljeva. Opšte karakteristike poreza su da u njegovoj osnovi leži prinuda, da porez predstavlja davanje bez direktne proivnaknade; to je takav prihod kod kojeg nije unapred utvrđena svrha za koju će se upotrebiti i naplaćuje se isključivo u novcu (samo izuzetno u naturi).
Porez na dodatu vrednost (PDV) se primenjuje u preko 120 država sveta. PDV je smislio francuski ekonomista Maurice Lauré (Moris Lore) 1954. godine. On je bio direktor francuske porezne službe koja je 10. aprila 1954. uvela porez. Ovaj porez je isprva uveden kao opterećenje za velike kompanije, ali je vremenom njegovo delovanje prošireno na sve oblasti poslovanja.
PDV u Srbiji je u primeni od 1. januara 2005. godine.

 
1.2 Predmet i cilj rada
U društvenom smislu, cilj našeg istraživanja je da ovaj rad pruži informacije o svrsi i cilju oporezivanja po sistemu PDV- a, kao i da pokažemo njegove prednosti .
Značaj naših istraživanja je u bližem razumevanju poreza na dodatu vrednost I njegovom u funkcionisanju.
Predmet našeg rada je teorijski prikaz poreza na dodatu vrednost i njegova primena. U istraživanju smo pošli od pretpostavke da je porez na dodatu vrednost opšti porez na potrošnju i da je njegovo uvođenje značajno zbog smanjenja sive ekonomije i povećanja budžetskih prihoda.
Cilj naših istraživanja je usmeren na teorijsko funkcionisanje PDV, njegove osobine značaj za poreski system.  U društvenom smislu, cilj našeg istraživanja je da ovaj rad pruži informacije o svrsi i cilju oporezivanja po sistemu PDV- a, kao i da pokažemo njegove prednosti u odnosu na porez na promet.
U društvenom smislu, cilj našeg istraživanja je da ovaj rad pruži informacije o svrsi i cilju oporezivanja po sistemu PDV- a, kao i da pokažemo njegove prednosti u odnosu na porez na promet.
Naučni cilj rada jeste analiza oblasti koja se bavi sistemom PDV-a, njegovim pojmom, defininisanjem, predmetom oporezivanja i njegovom harmonizacijom sa zemljama Evropske Unije