Porez na dodatu vrednost

1. UVOD

Osnovna svrha ubiranja poreza je finansiranje budžeta jer bez njih država ne bi mogla da funkcioniše i finansira javna dobra i zajedničke potrebe, kao što su odbrana, zaštita svojine i prava građana, javni red i mir, obrazovanje, zdravstvo, infrastruktura i slično. Možemo reći da je moderna država u suštini poreska država, koja preko poreza preraspodeljuje veliki deo nacionalnog dohotka na osnovu raznovrsnih efekata oporezivanja, te na taj način ostvaruje ciljeve fiskalne, socijalne, ekonomske i razvojne politike.
Porez na dodatu vrednost je uveden radi uspostavljanja prihodno efikasnijeg i pravednijeg poreza na potrošnju. A takođe je i jedan od preduslova učlanjenja u EU. Zakon o PDV u našoj zemlji je počeo da se primenjuje od 01.01.2005., a urađen je po ugledu na odgovarajuću pravnu regulativu EU. Značajno je izmenjen 2012.godine. Na osnovu njega je doneto više od 20 podzakonski akata i izdato preko 3.500 službenih mišljenja Ministarstva finansija.
Efikasan je u borbi protiv sive ekonomije. On u velikoj meri onemogućava različite oblike prevara, ali je i meta brojnih kritika zbog toga što je to regresivni porez. Sistem poreza na dodatu vrednost državi omogućava veće javne prihode, naročito u zemljama koje su u klasičnim sistemima imale mnogo problema sa prikupljanjem poreza. Mnogo je manja mogućnost različitih utaja, mada se narazvijenijim tržištima svi ovi efekti pomalo gube zbog mnogo širih mogućnosti za amalverzacije. Kako je izvoz oslobođen plaćanja PDV-a, to je oblast za koju se najveći broj utaja i veže.

U nastavku će biti pojašnjeno značenje PDV-a, metode njegove naplate, kao i njegove prednosti u odnosu na druge oblike oporezivanja.

2. ŠTA JE POREZ NA DODATU VREDNOST

Porez na dodatu vrijednost (PDV) je najrasprostranjeniji sistem oporezivanja prometa roba (dobara) i usluga u svetu. Primjenjuje se u preko 140 država sveta. U zemljama Evropske unije je poznat pod nazivom VAT (eng. Value added tax).
PDV je opšti porez na potrošnju koji se obračunava i plaća na isporuku dobara i pružanje usluga, u svim fazama proizvodnje i prometa dobara i usluga, kao i na uvoz dobara, osim ako zakonom nije drukčije propisano.
Prihod od PDV pripada budžetu Republike, a predmet oporezivanja PDV su:
1) isporuka dobara i pružanje koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u
okviru obavljanja delatnosti;
2) uvoz dobara u Republiku.

Pri tome, promet dobara, u smislu zakona, je prenos prava raspolaganja na telesnim stvarima licu koje tim dobrima može raspolagati kao vlasnik, ako zakonom nije drukčije određeno. Dobrima se smatraju i voda, električna energija, gas i toplotna energija.

Prometom dobara, u smislu zakona, smatra se i:
1) prenos prava raspolaganja na dobrima uz naknadu na osnovu propisa državnog
organa, organa teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave;
2) predaja dobara po osnovu ugovora o lizingu, u skladu sa zakonom, ili na osnovu
ugovora o prodaji sa odloženim plaćanjem kojim je utvrđeno da se
pravo raspolaganja prenosi najkasnije otplatom poslednje rate;
3) prenos dobara od strane vlasnika komisionaru i od strane komisionara primaocu;
4) isporuka dobara po ugovoru na osnovu kojeg se plaća provizija pri prodaji;
5) prenos dobara od strane vlasnika konsignateru i od konsignatera primaocu dobara;
6) isporuka dobara proizvedenih ili sastavljenih po nalogu naručioca, od materijala
isporučioca, ako se ne radi samo o dodacima ili drugim sporednim materijalima;
7) prvi prenos prava raspolaganja na novoizgrađenim građevinskim objektima ili
ekonomski deljivim celinama u okviru tih objekata (u daljem tekstu: objekti);
8) razmena dobara za druga dobra ili usluge.