PRAVA DETETA

U ophođenju sa decom pokazujemo svoje pravo lice. To važi za odrasle ,isto kao i za društva i države. Nema razdoblja u kom deca nisu bila zlostavljana i iskorištavana. To predstavlja jednu posebno tešku povredu ljudskih prava. Iskustvo pokazuje da su nedužna deca izložena teškim situacijama i sudbinama. Dovoljni su neki primeri da pokažu katastrofalnu situaciju dece: preko 2 miliona dece je tokom poslednjih 10 godina poginulo u ratovima, 10 miliona dece iz celog sveta ima teška psihička oštećenja kao posledicu rata, 30 miliona dece živi u ratnim područjima, a u 26 zemalja sveta deca ispod 15 godina su vojnici na zadatku.
Deca su u međunarodnom pravu prepoznata kao posebno osetljiva i specifična kategorija za čiju zaštitu nisu dovoljni uobičajeni mehanizmi zaštite predviđeni pravom ljudskih prava. Negde od 17. veka dete počinje da se tretira kao posebno osetljivo biće i može se smatrati da dolazi do buđenja svesti o detinjstvu kao pojmu. Zahvaljujući razvojnim psiholozima, prepoznate su karakteristike i postojanje autonomije ličnosti deteta i nužnost da iste uvažimo, poštujemo, normativno uobličimo i garantujemo ili da stvorimo ambijent u kome se prava deteta zaista priznaju i ostvaruju.
Pod pojmom prava deteta smatramo prava koja su po svojoj prirodi ljudska i koja svako dete ima, bez obzira na to u kojoj državi živi, u kom političkom,kulturnom i ekonomskom okruženju,i u skladu sa kakvim tradicijama,običajima i verovanjima se razvija.

KONVENCIJA O PRAVIMA DETETA

Zbog masovnog umanjivanja vrednosti životnih šansi i povreda prava deteta kao prvi korak je donesena “Povelja o pravima deteta” 20. novembra 1959. godine. Od tada je 20. novembar Dan prava deteta. U preambuli ove Povelje stoji rečenica koja ukazuje na njen smer: “Čovečanstvo duguje deci najbolje što ima.” 1979. godine, podnesen je predlog da se ova Povelja proširi tako da bude međunarodno- pravno obavezujuća. 10 godina kasnije, 11.decembra 1989. godine,nakon napornih pregovora,donesena je Konvencija o pravima deteta od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, koja sadrži 54 člana. Ovaj dokument do sada su ratifikovale 193 države. Neki od članova Konvencije su:
* Definicija deteta – Svaka osoba ispod 18 godina smatra se detetom, ukoliko ta starosna granica nije prema nacionalnim zakonima niža.
* Jednako postupanje – Sva prava važe bez izuzetka za svako dete. Obaveza je svake dražve da decu zaštiti od bilo kakve forme diskriminacije.
* U najboljem interesu deteta – Kod donošenja političkih, pravnih i društvenih odluka najpre se u obzir moraju uzeti interesi deteta.
* Opstanak i razvoj – Svako dete ima pravo na život. Država se izričito obavezuje da će garantovati opstanak i razvoj deteta.
* Sloboda misli, savesti i religije – Država mora poštovati pravo deteta na slobodu misli, savesti i religije, bez ograničavanja odgovarajućeg uticaja roditelja.
* Zaštita od zloupotrebe i zapostavljanja – Država štiti dete od svake forme zlostavljanja od strane roditelja ili drugih osoba koje imaju pravo na brigu o detetu, te razrađuje odgovarajuće socijalne programe da bi sprečila zloupotrebu i pomogla onima kojima je pomoć potrebna.
* Zaštita dece koja nemaju porodicu – Država se obavezuje na osiguranje posebne zaštite za decu koja nemaju porodicu, te se obavezuje na pronalazak odgovarajućeg smeštaja u hraniteljskim porodicama ili odgovarajućim institucijama koje se bave odgojem i brigom o deci.
* Deca sa teškoćama u razvoju – Svako dete sa teškoćama u razvoju ima pravo na posebnu brigu, obrazovanje i unapređivanje. Na taj način se svakom detetu sa teškoćama u razvoju treba omogućiti najveća moguća mera samostalnosti i socijalne integracije.
*Zloupotreba droga – Deca imaju pravo da budu zaštićena od upotrebe droga i opojnih sredstava, kao i od učešća u produkciji ili trgovini drogom.
* Seksualna zloupotreba – Država štiti dete od seksualnog iskorištavanja i zlostavljanja, kao i od prostitucije i pornografije.
* Trgovina decom – Država je obavezna da preduzme sve mere za sprečavanje prodaje i trgovine decom.
* Mučenje i oduzimanje slobode – Ni jedno dete ne sme se mučiti,niti se prema njemu sme okrutno postupati. Ono ne sme biti protivpravno kažnjeno, niti mu se na taj način sme oduzeti sloboda. Smrtna kazna ili doživotna kazna zatvora bez mogućnosti pomilovanja ne smeju se izricati deci mlađoj od 18 godina. Deca kojima je oduzeta sloboda moraju u zatvorima biti smeštena odvojeno od odraslih, ukoliko za najbolji interes deteta ne važi suprotno. Deca koja su zatvorena moraju imati pravno ili neko drugo odgovarajuće zastupanje pred sudom i mora im se omogućiti kontakt sa roditeljima.