Pravo EU

1.0. NASTANAK I RAZVOJ EVROPSKE UNIJE

Evropska unija (u daljem tekstu EU) je zajednica 27 država,zasnovana na istim vrednostima i ciljevima,kao što su:poštovanje ljudskog dostojanstva,slobode,demokratije,jednakosti,pravne države,poštovanje prava čoveka,uključujući i lica koja pripadaju nacionalnim manjinama .Ove vrednosti su zajedničke državama članicama u društvu koje karakterišu pluralizam,nediskriminacija, tolerancija, pravda, solidarnost i jednakost između muškaraca i žena.
‘’Ujedinjeni u različitosti’’ moto je današnje Evropske unije ,čiji začeci se naziru još od propasti Rimskog carstva ,ali sve do polovine XX-og veka predstavljaju ideal humanista i pacifista.Posle Drugog svetskog rata ideja evropskih integracija je iskristalizovana i uobličena.Razvijale su se procesima produbljivanja integracija,jačanjem nadnacionalnih i federalističkih elemenata i obuhvatanjem novih sadržaja,kao i pristupanjem novih država članica.Taj razvoj je bio dinamičan,ali postepen,i suočen s mnogim problemima čije rešenje je nalaženo u kompromisima.
Evropske zajednice i Evropska unija su osnovane međunarodnim ugovorima,koji predstavljaju osnivačke akte i zato se nazivaju osnivačkim ugovorima.Oni čine ustavnu osnovu Unije,i na njima se zasnivaju sve njene odluke,postupci,načela,kao i pravni i institucionalni temelji. Osnivački ugovori u užem smislu su:ugovor kojim je osnovana Evropska zajednica za ugalj i čelik,ugovor o osnivanju Evropske ekonomske zajednice i Evropske zajednice za atomsku energiju,kao i ugovor kojim je osnovana Evropska unija.Osnivačkim ugovorima se smatraju i ugovori kojima su menjani i dopunjavani gore navedeni ugovori,kao i ugovori o pristupanju zajednicama,odnosno Uniji.

 
1.1.OSNOVNI UGOVORI EU

9.maja 1950.godine,Robert Šuman,ministar spoljnih poslova Francuske je predložio osnivanje Evropske zajednice za ugalj i čelik (EZUC).Dan kada je predlog podnet se slavi kao dan Evrope. U Parizu,18.aprila 1951.godine Belgija,Holandija,Italija, Luksemburg,Francuska i Zapadna Nemačka potpisuju ugovor kojim se osniva Evropska zajednica za ugalj i čelik(poznat i kao Pariški ugovor,stupio na snagu 25.juna 1952.),čime je zvanično počela integracija Evrope.Ovim ugovorom su uspostavljene četiri institucije:dve sa ovlašćenjima odlučivanja-Visoka vlast i Savet,i dve sa ovlašćenjima nadzora-Parlementarna skupština i Sud.
Šest godina kasnije,25.marta 1957.godine iste države potpisuju Ugovor o osnivanju Evropske ekonomske zajednice (EEZ) i Ugovor o osnivanju Evropske Zajednice za atomsku energiju(EVROATOM),koji su stupili na snagu 01.januara 1958.Ovi ugovori,poznati i kao Rimski ugovori,označili su uspostavljanje zajedničkog tržišta u zemljama potpisnicama ugovora,i slobode kretanja ljudi,roba,usluga i kapitala.Takođe su osnovane i glavne institucije EEZ:Evropski parlament,Savet ministara, Evropska komisija,Evropski sud.Takođe su osnovani Socijalni fond i Investiciona banka
Ugovorom o spajanju institucija,koji je potpisan 08.aprila.1965. a stupio na snagu 01.jula 1967.godine institucionalno su objedinjene ove tri zajednice:umesto tri posebne,ustanovljena je jedinstvena Komisija i Savet ministara.
Cilj Jedinstvenog evropskog akta,potpisanog 28.februara 1986.godine(stupio na snagu 01.jula 1987.) bilo je uređenje saradnje država u oblasti spoljne politike i menjanje postojećih osnivačkih ugovora.Ovim ugovorom je ozvaničeno postojanje nove institucije zajednica-
Amsterdamski ugovor je potpisan 02.oktobra 1997.(stupio na snagu 01.maja 1999.) s ciljem da se Unija približi svojim građanima,poveća nivo demokratije i učinkovitosti,i ojača sposobnost delovanja Unije na međunarodnom planu. Ugovorom iz Nice (potpisan 26.februara 2001.a stupio na snagu 01.februara 2003.godine) je izvršena priprema institucionalnog okvira za nova proširenja,tačnije za prijem dvanaest novih država. Ugovor o osnivanju Evropske zajednice za ugalj i čelik je zaključen s rokom važenja od 50 godina,te je prestao da važi 2002.godine.