Ekonomski aspekti pravne države

Još se u najranijim tekstovima iz političke filozofije poput Platonovih („Država“, „Zakoni“) i Aristotelovih („Politika“) čitalac može susresti s konstatacijama o očiglednim i pogubnim posledicama anarhije, tj. društvenog bezvlašća. Na neizmerne opasnosti takvog stanja, mnogo vekova docnije i mnogo detaljnije upozoriće i Tomas Hobz. Stanje anarhije on je nazvao prirodnim stanjem, stanjem u kojem nema ni države ni prava, ni pravde ni svojine, ni trgovine ni kulture, rečju, stanje u kojem su svi u stalnom ratu protiv svih. Predohranu protiv ovog krajnje nepoželjnog društvenog stanja, Hobz isto kao i njegovi slavni prethodnici vidi u uspostavljanju političke vlasti. Politička, državna vlast je ona snaga koja društvu treba da donese mir, obezbedi spoljašnju i unutrašnju sigurnost, međusobnu saradnju članova društva u ekonomskim i drugim aktivnostima i najzad, da izriče i sprovodi kazne nad učiniocima ozbiljnijih prestupa protiv društva u celini kao i protiv građana i njihove imovine. Međutim, iako preko potrebna da bi društvo izvela iz strahota anarhije, politička vlast može se zajednici nametnuti ili sprovoditi nasilno i tako u državi uspostaviti, od anarhije ništa bolju, tiraniju. Na pitanje, kako ukloniti anarhiju, ali i izbeći tiraniju, tj. kako ustrojiti u društvu neophodnu državnu vlast a ne zapasti u samovlašće, na to pitanje dakle odgovor se takođe traži već milenijumima. Jedan od najranijih, ali i kasnije vrlo često ponavljanih odgovora koji je na ovo pitanje dat, može se pronaći već u pomenutoj Aristotelovoj „Politici“. Aristotel je, naime, smatrao da politička vladavina ako je zasnovana na neograničenoj i ničim sputanoj vladavini ljudi često vodi u tiraniju, a da je umesto takve vladavine ljudi gotovo uvek i u skoro svim okolnostima bolja vladavina zakona.