Međunarodno procesno pravo

Domašaj pravnih normi ima svoje granice. Te granice su prostorne (teritorijalne), vremenske i personalne prirode.
Prostorne (teritorijalne) norme: granica važenja za opšte akte (zakon, podzakonski akti). Do prostornog sukoba zakona dolazi zato što se u jednom činjeničnom odnosu pojavljuju elementi odnosa više od jednog suvereniteta. Prostorni sukob zakona zavisi od zakona više zemalja. Ova pojava se nekad vezuje i za jednu državu (suverena država u smislu MPP) pa je moguća pojava tzv. Unutrašnjeg teritorijalnog sukoba zakona koji počiva na provinciji, regionu,…
Vremenska granica pravnih pravila: ovde se poseban odnos posvećuje starim i novim normama tj. razgraničavanju njihove važnosti. Tokom vremena vlasti jedne države se vremenom menja sadržina prava, pa se zato postavlja pitanje u primeni novog i starog akta. On dakle ne proizilazi iz prostora nego iz skupa zakona na jednoj teritoriji. Ovaj sukob zakona se često naziva intertemporalnim sukobom zakona.
Norme čije je važenje personalno: ovde spadaju plemenska i verska pravila, pravila koja se odnose na manjine ili nacionalne zajednice.
Granične linije kojima se određuje domet normi u vremenu, prostoru kao i u pogledu ličnosti nisu uvek jasne i jednostavne.
VREMENSKO RAZGRANIČAVANJE NORMI U MPP
Vremensko razgraničavanje dejstva normi se javlja uporedo ili kombinovano sa prostornim razgraničavanjem. Uporedo ili kombinovano jer su to dva fenomena. Ako se javljaju uporedo pod tim podrazumevamo vremenski sukob zakona na specifičnom terenu MPP. Do ovog dolazi kada se menjaju kolizione norme, kada se menja merodavno materijalno pravo, kada se menja javni poredak ili se menja suverenitet.
O vremenskom faktoru u MPP treba voditi računa kada se menjaju kolizione forme. Rešenje se traži u opštim pravilima o vremenskom važenju pravnih normi.