Prednosti i nedostaci rečnog saobraćaja

1.Uvod

Pod saobraćajem se podrazumevaju sve ukupni odnosi međuljudskih komunikacija, zatim prenos informacija i podataka, kao i prevoz ljudi i materijalnih dobara. Uz pomoć tehničko-tehnoloških sredstava vrši se prenos informacija i podataka, kao i prevoz ljudi i materijalnih dobara od najkraćih do najudeljenijih mesta.
Može se reći da je saobraćaj star koliko i ljudsko društvo.Uporedo s razvojem društva, razvijala se i nauka o saobraćaju, saobraćajnim komunikacijama i saobraćajnim sredstvima, koja je podsticala i usmeravala razvoj saobraćaja. Tako da se danas može govoriti o pet izgrađenih vidova saobraćaja i to: žleznički, drumski, vodni, vazdušni i telekomunikacioni. Saobraćaj je osnovni činilac, ne samo razvoja društva, već i opstanka određene društvene zajednice.Jednostavno rečeno, saobraćaj je društveni “krvotok” i tamo gde ne dosežu saobraćajne arterije, to područje demografski odumire.Ova delatnost ima kako sociološku, takoekonomsku i razvojnu ulogu u društvu.Zasebno posmatran, saobraćaj je veoma propulzivna i profitabilna delatnost, a kada se ova deletnost sagledava u širem smislu, pouzdano se može reći da je saobraćaj osnov društvenog razvoja i njegov glavni integrativni činilac. Nivo razvoja nekog društva meri se sa stepenom razvoja saobraćaja, a stepen kulturnog razvojasa kulturom u saobraćaju.Povoljan prirodno-geografski položaj Srbije predstavlja našu komparativnu prednost za razvoj kopnenog, rečnog i vazdušnog saobraćaja i omogućava privlačenje tranzitnog saobraćaja. Srbijase nalazi u središtu Balkana, na raskršću glavnih saobraćajnih koridora VII i X. Preko naše teritorije pružaju se najkraće i najracionalnije tranzitne drumske i železničke veze od zapadne i srednje Evrope ka delu zemalja južne Evrope i zemljama Bliskog i Dalekog istoka. Zašto nisu iskorišćene komparativne prednosti i zašto nemamo izgrađenu infrastrukturu i razvijen saobraćaj,čije se stanje negativno odrazilo na stepen privrednog i sve ukupnog društvenog razvoja, odgovor treba potražiti u katastrofalnoj saobraćajnoj politici od 1945. godine pa do današnjih dana.
Rečni saobraćaj ima veoma značajnu ulogu u unutrašnjem prometu mnogih zemalja.Njegovo mesto u saobraćajnom sistemu pojedinih zemalja je zavisno od prirodnog i geografskog položaja reka,njihove veličine i sposobnosti za plovidbu.

2.Uloga saobraćaja

Saobraćaj predstavlja raznoliki i složen sistem transportnih sredstava koji su ljudi i priroda podarili čovečanstvu, povezujući prostorno i vremenski ljude, gradove i kulture. Saobraćaj je uvek bio jedan od presudnih faktora za realizaciju ciljeva željenog ekonomskog, društvenog i kulturnog razvoja pojedinih zemalja regiona i naroda.
Transportnu revoluciju, koja je u toku i koja po svojim efektima može da se poredi sa industriskom, obeležavaju procesi: deregulacije interoparabilnosti, partnerstva saobraćajnih vidova,slobodan izvor prevoznika i prevoznog puta, harmonizacija transportnih propisa, ubrzan razvoj multimodalnog transporta, a sve sa tendencijom da se željeni transport obavi poštujući zahteve u pogledu ekonomičnosti, kvaliteta, bezbednosti, pouzdanosti i komfora Saobraćaj predstavlja organizacionu i privrednu delatnost koja omogućava vremensko savlađivanje prostornih udaljenosti, odnosno unapred utvrđenih tačaka. Saobraćaj omogućava zadovoljavanje proizvodnih, kulturnih, ekonomskih, odmbrambenih i mnogih društvenih potreba i kao takav, on predstavlja delatnost bez koje se ne može zamisliti egzistencija ljudskog društva.
Prema marksističkoj teoriji, saobraćaj predstavlja posebnu oblast materijalne proizvodnje, što potvrđuju sledeće Marksove misli: ,,Osim ekstraktivne industrije, poljoprivrede i prerađivačke industrije, postoji još i četvrta oblast materijalne proizvodnje koja takođe prolazi kroz različite stupnjeve zanatskog, manufakturnog i mehaničkog rada, a to je transportna industrija bilo da transportuje ljude ili robu.
U nasoj ekonomskoj literaturi navedena Marksova misao je interpretirana na sledeći način:
 Prvo,transportna delatnost je svrsi shodna delatnost u kojoj proces rada predstavlja proces premeštanja predmeta i sredstava rada, odnosno robe i ljudi sa jednog mesta na drugo.
 Drugo, proces transporta kao proces rada predstavlja produženje procesa proizvodnje kada se radi o prevozu robe.
 Treće, taj produžetak procesa proizvodnje je u oblasti prometa
Transport je samonstalna oblast materijalne proizvodnje koja se bavi prenosom materijalnih dobara, ljudi i vesti sa jednog mesta na drugo u cilju omugućavanja prometa robe i zadovoljenja društvenih potreba u prevozu, kao i međusobne razmene misli i ljudi. Na današnjem stepenu razvitka saobraćaj predstavlja tehnički i ekonomski razvijenu oblast i, kao takav, ima izvanredan opšteprivredni i društveni značaj. U svetu postoji uzajamna zavisnost između stepena razvitka saobraćaja i nivoa razvitka privred