background image

Јавна установа

Техничка школа „Михајло Пупин“

Бијељина

Саобраћајни смијер 

Возач моторних 
возила

Завршни рад из практичне наставе

УТИЦАЈ САОБРАЋАЈА НА ЗАГАЂЕЊЕ 

ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

background image

Ментор:

Кандидат:

Марко Максимовић

Срђан 

Рикић

Бијељина, мај 2023.

Page 3 is redacted
background image

3

УВОД

Активности на заштити животне средине посматране из угла 

емисије штетних састојака издувних гасова огледају се у пооштравању 
законске регулативе која регулише нормативе издувне емисије, као и у 
интензивном  развоју  мотора  уз  обавезно  сталну   редукцију   издувне 
емисије  и  потрошње  горива.  Са  порастом  броја  моторних  возила  и 
интензивирањем саобраћаја појачао се и утицај издувних гасова на 
животну средину. Западно индустријско друштво је још од давне 1968. 
године почело  са  ограничавањем емисије штетних гасова моторних 
возила. У том законском процесу  водећу  улогу  су  имале  Сједињене 
Америчке  Државе.  Развој  будуће  законске  регулативе   и   обавеза 
задовољења   истих   изискује   интензиван   развој   и   усавршавање 
постојећих   генерација   мотора.   Развој   и   пооштравање   законске 
регулативе   у   новије  вријеме  обухватио  је  чак  и  дизел  моторе 
намјењене  уградњи  у  пољопривредну  механизацију.   Први   корак 
увођења прописа ECE R96 о ограничењу емисије издувних гасова дизел 
мотора намјењених уградњи у пољопривредну и шумску механизацију 
обухвата дизел моторе номиналних снага већих од 37 kW.

Поред  многобројних  индустријских  постројења,  хемијских 

прерађивача,  произвођача  сировина  и  топлотне  енергије  и  др. 
саобраћај представља један од највећих загађивача природне околине. 
Његово  негативно  дејство  испољава  се  на  више  начина   преко 
загађивања ваздуха, воде и тла, велике буке, заузимања земљишта и 
животног   простора,   потреса   (вибрација),   успорења   у   одвијању 
путничких и робних  токова (загушења), великих ризика од превоза 
опасних  материја   и   др.   Ваздух   се  загађује   испуштањем   штетних 
издувних гасова – угљен моноксида, оксида азота,  сумпор диоксида, 
једињења   угљеноводоника,   алкалних   једињења,   честица   прашине, 
олова и сл. Сви ови гасови врло неповољно утичу на човјеково здравље 
(неки   од   њих  имају   изражено   канцерогено   дејство).   Кисеоник,   као 
један од најважнијих елемената за живот на земљи, све је загађенији 
другим  отровним  гасовима  и  све  га  је  мање.  Поред  непланског 
уништавања  шума  (произвођача  кисеоника),  саобраћај  односно  сва 
транспортна  средства  са  течним  погонским  горивом  троше  огромну 
количину  кисеоника,   што   се   нарочито   осјећа   у   густо   насељеним 
мјестима са великим бројем моторних возила. Загађивање воде и тла 

background image

4

такође   произилази   и   од   саобраћаја,   због  избацивања  хемијских 
супстанци и испуштања отровних гасова.

 Циљ овог рада јесте повећање свијести возача о утицају и самом загађењу 

возила средине. Још један од циљева јесте  утицај на саме људе како би се то 
загађење смањило и како би се  сачувала  животна средина у којој живимо 

Page 6 is redacted
background image

6

погоршану возивост возила.

Слика 1. 

Зависност емисије штетних гасова од односа 

ваздух/гориво