Određivanje vremena vožnje voza metodom ravnomernih brzina

Прорачун времена вожње возова може се вршити помоћу више метода, које се могу поделити у две групе и то:

• Приближне и
• Тачне.

По приближној методи возна времена се прорачунавају за сваку деоницу пруге према „Равномернох брзини“ која одговара нагибу те деонице. Ова брзина се узима као стална-непроменљива по целој дужини деонице, без обзира на поступност промене брзине при прелазу воза са једне деонице на другу деоницу променљивог нагиба пруге. На овај начин добије се мање време ако воз прелази са теже на лакшу деоницу, и обрнуто.

Пошто се на прузи налази и једно и друго, те ће се појавити час у мањку, час у вишку, стога се то може занемарити. На овај начин добијено време вожње такозвано чисто време вожње повећава се у извесној мери специјалним додацима за свако заустављање воза ради надокнаде губитка времена за убрзање и успорење воза.

Приближном методом одређивања возних времена сматра се и метода основних брзина, која се раније користила за опште-универзално одређивање оптерећења и возних времена возова за разне услове њихове вуче ( тј. серија локомотива разне тежине и основне брзине возова, теренске околности – отпори пруге ).

Разлика између методе „Равномерних брзина“ и методе „Основних брзина“ састоји се у томе, што се возна времена тј. брзине кретања одређују:

• Код равномерних брзина према wi-V дијаграму,
• Код основних брзина према нарочитој општој скали усвојених снижених вредности брзина на успонима.

Обe наведене методе дају приближна возна времена, чије се одређивање заснива на неким просечним вредностима брзина на нагибима, које не одговарају правом току промене брзине на појединим деоницама разних нагиба пруге.

За што тачније одређивање возних времена сада се користи метода одређивања – рачунања возних времена. По овој методи долази у обзир стварање вредности брзина које одговарају поступним променама на прузи. Тачна метода рачунања возних времена заснива се на рачунском или графичком решавању једначине кретања воза.

Пошто се при практичном решавању једначине кретања ствара непрекидно променљива вучна сила локомотиве, замењује се фиктивним силама, које се степенасто мењају, онда се у суштини и ова такозвана тачна метода јавља као приближно тачна метода, али има већу тачност него претходне методе.