Autobuska stanica

Autobuske stanice su organizovane površine gde putovanja autobusom počinju ili se završavaju. Takođe, to su mesta gde se obavlja kontakt između putnika, sa jedne strane i transpottnih sredstva, sa druge strane, odnosno, mesta gde se zadovoljavaju različite potrebe korisnika autobuske stanice. Inače, po klasifikaciji autobuske stanice spadaju u putničke terminale.

Iz ovakve definicije, jasno se vidi i uloga autobuske stanice: da opslužuje putnike i prevoznike u pojedinim fazama putovanja. Cilj izgrađenje autobuske stanice je da na jednom mestu ponudi organizovanu i kvalitetnu usluga korisnicima autobuske stanice. U tu svrhu autobuska stanica mora da ima niz funkcija, kojima će moći da zadovolji zahteve, koji se pred nju postavljaju.

Terminusi su početne ili završne stanice JGP-a, na kojima se razlikuje sve tehnološke potrebe vezane za tu liniju: dispečarski centar, pripremni parking, prostorija za odmor vozača, toalet i sl.

Stajališta su mesta na liniji međugradskog, prigradskog i gradskog prevoza putnika, gde se autobusi kratkotrajno zadržavaju radi iskrcavanja i ukrcavanja putnika.

1.1. Podela autobuskih stanica

Zavisno od toga kakav je saobraćaj na autobuskoj stanici, stanice se dele na međugradske, prigradske, mešovite i tranzitne. Autobusi u međugradskom saobraćaju su oni koji povezuju dva ili više gradova na većoj udaljenosti, gde je procenat svakodnevnih putnika veoma mali. Autobusi u prigradskom saobraćaju su oni koji grad povezuju sa bližom ili daljom okolinom, i gde je procenat putnika koji svakodnevno putuju veliki. 

U praksi ima malo čisto prigradskih i međugradskih autobuskih stanica. Pojava ovakvih stanica je vezana za veće gradove gde se oseća određena potreba i opravdanost uvođenja posebnih i razdvojenih autobuskih stanica, kako za međugradski, tako i za prigradski saobraćaj.

Osnivanje posebnih prigradskih autobuskih stanica ima opravdanje u onim prilikama kada se poštuje i želja korisnika i lokacija smešta u najpovoljniji položaj u odnosu na grad i mesta koja povezuje, tako da većina njih može doći iz grada do autobuske stanice uz najmanje gubljenje vremena.

Ovaj kriterijum je važan jer putovanje prigradskim autobusima, u principu, traje kratko, pa je zato i bitno da se što manje vremena provede u kretanju iz grada prema autobuskoj stanici.

Zbog toga je i opravdano organizovanje jedne ili više prigradskih stanica u velikim gradovima. U manjim gradovima nema potrebe za uvođenjem posebnih prigradskih stanica, jer su sva kretanja prema stanici približno u pešačkom dometu, ili je potrebno malo vremena za kretanje nekim drugim prevoznim sredstvom. Ovo je razlog da se, u malim gradovima, prigradske i međugradske stanice objedinjuju i tada se dobijaju autobuske stanice mešovitog tipa. Kod autobuskih stanica mešovitog tipa razlika između gradskih i prigradskih putnika se ogleda u različitoj dužini zadržavanja na autobuskoj stanici i umnogome utiče na izbor pratećeg sadržaja. Sa druge strane, kraće zadržavanje autobusa prigradskog saobraćaja kako u polasku tako i u dolasku, znatno utiče na kapacitete osnovnog sadržaja cele autobuske stanice. Naši mali gradovi većinom imaju stanice mešovitog tipa sa naglašenim prigradskim saobraćajem.

 Kao poseban vid autobuskih stanica postoje i tranzitne stanice. Ove stanice se nalaze u gradovima koji su na putu između dva jaka centra, smešteni na takvom mestu da se obično u njih svraća radi odmora vozača i putnika. 

Prilikom projektovanja autobuske stanice veoma je važno predvideti njen tip i procenat prigradskog ili međugradskog saobraćaja, jer od toga zavisi kapacitet i struktura stanice.