Pregled finansijskog sistema

UVOD
Glavna funkcija finansijskih tržišta ( tržišta obveznica i akcija) je spajanje ljudi koji imaju visak novca i žele nekako da ga oplode sa ljudima koji znaju da ga produktivno uposle. Tržišta i institucije to postižu seljenjem sredstava od ljudi sa novčanim viškom ka ljudima sa novčanim manjkom, pri tom naplaćujući svoje usluge (institucije) i kreirajući infrastrukturu, regulative i instrumente u cilju efikasne i kvalitetne alokacije sredstava ( tržišta). Kompanija treba sredstva za marketing novog proizvoda ili lokalna vlast treba sredstva za izgradnju puta ili škole. Ova sredstva se nalaze preko finansijskih institucija. Finansijske institucije i finansijska tržišta koja su efikasna i dobro organizovana su nam potrebni kako bi poboljšali naše ekonomsko blagostanje pa su zato bitni i za ekonomsko zdravlje kako pojedinaca, tako i nacija i cele svetske ekonomije. Bili smo svedoci raspada finansijskog sistema naše zemlje pa tako i vrlo dobro znamo sta znači kada on ne funkcioniše onako kako bi trebao. Tada se u principu raspada i čitava ekonomija jedne zemlje. Kako bi istražili uticaj finansijskih tržišta i posrednika na ekonomiju, moramo prvo razumeti opštu strukturu finansijskog sistema i način njegovog funkcionisanja. U ovom poglavlju ćemo učiti o glavnim finansijskim posrednicima i instrumentima kojima se trguje na finansijskim tržištima.

Uloga finansijskih tržišta

Ekonomska uloga finansijskih tržišta preusmeravanje slobodnih sredstava od ljudi koji su uštedeli višak novčanih sredstava trošeći manje od svog dohotka do ljudi kojima nedostaju novčana sredstva jer žele trošiti više od stvorenog dohotka. Glavni štediše kreditori su domaćinstva ali i preduzeća i vlada a i strani investitori i strane vlade nekada imaju toliko slobodnih sredstava koje ulažu u drugoj zemlji. Najznačajniji dužnici tj potrošači finansijskih sredstava su preduzeća i država. Ali i domaćinstva pozajmljuju sredstva zarad kupovine automobila, kuća i nameštaja.U direktnim finansijama dužnici pozajmljuju novčana sredstva direktno od kreditora tako što im na finansijskim tržištima prodaju hartije od vrednosti. Hartije od vrednosti predstavljaju potraživanja prema dužnikovom budućem dohotku ili imovini. Hartije od vrednosti su imovina osobe koja ih kupi ali i obaveza tj dug za preduzeća ili preduzeće koje ih prodaje ( izdaje ili emituje). Zašto je preusmeravanje sredstava od štediša ka potrošačima toliko bitno za ekonomiju. Odgovor leži u jednostavnoj činjenici da ljudi koji štede najčešće nisu preduzetnici tj ljudi koji znaju gde da usmere sredstva, koji znaju za raspoložive profitabilne mogućnosti ulaganja.Bez finansijskih tržišta je vrlo komplikovano preneti sredstva od osobe koja ne vidi mogućnosti za ulaganja do osobe koja ih vidi. Obe osobe su zatočene u status quo i obema je lošije nego kada tržišta funkcionišu.Upravo zato su finansijska tržišta ključna za poboljšanje ekonomske efikasnosti.Isto tako finansijska tržišta omogućavaju pojedincima da poboljšaju svoj kvalitet života.Primer za to su slučajevi kada mladi ljudi uzimaju stambene kredite. Da ova mogućnost ne postoji oni bi možda u dužem vremenskom periodu uspeli da uštede dovoljno za kupovinu kuće ali tada bi već bili prestari i ne bi stigli da u njoj uživaju. Tako uz postojanja finansijskih tržišta ljudima je data mogućnost da dobiju novac po određenoj ceni tj kamati koju su spremni da plate kako bi posedovali kuću dok su još uvek dovoljno mladi da uživaju u njoj.Kada uštede dovoljno otplatiće zajam. Krajnji ishod je taj da su i zajmodavci i zajmoprimci na dobitku. Zajmodavci zarađuju neku kamatu a zajmoprimci dolaze do stvari koje su im potrebne u datom vremenu. Finansijska tržišta osim što doprinose većoj proizvodnji i efikasnosti celokupne ekonomije jedne zemlje takođe direktno pomažu povećanju blagostanja potrošača, jer im omogućavaju bolje vremensko planiranje i raspored kupovine.
Struktura finansijskih tržišta