Prelomna tačka – Donji prag rentabilnosti

FINANSIJSKO PLANIRANJE

Finansijeko planiranje predstavlja konkretizaciju finansijske politike preduzeća. Finansijska politika kao politika finansijske funkcije ima svoj cilj i njegovo ostvarenje je zasnovano na poštovanju načela i pravila finansiranja. Cilj finansijske politike je finansijska snaga preduzeća. Finansijska snaga preduzeća znači:

• Trajnu sposobnost plaćanja.
• Trajnu sposobnost finansiranja.
• Trajnu sposobnost investiranja.
• Trajnu sposobnost uvećanja imovine vlasnika.
• Trajnu sposobnost zadovoljenja inetresa svih učesnika (menadžera, radnika, fiskusa, kupaca i dobavljača).

Finansijskim planiranjem se finansijska snaga preduzeća (kao osnovni cilj finansijske politike) u vrednosnom izrazu stavlja u vrijeme i prostor. Vremenska dimenzija se izražava kroz sagledavanje vremenskog horizonta u kom će se ovaj cilj ostvariti, dok se prostornom dimenzijom određuje mjesto u kom će ovaj cilj biti realizovan. U metodološkom smislu finansijsko planiranje ima zadatak da izradi i prezentira sveobuhvatan i koordinantan plan aktivnosti pereduzeća i iskaže njegovu potrebu za poslovnim sredstvima i izvorima finansiranja, za određeni period vremena u vrednosnoj formi.
finansijsko planiranje bilo sveobuhvatno i koordinirano potrebno je da finansijki plan bude iskazan monetranim mjerilom.
Finansijsko planiranje obuhvata:

• Planski bilans uspjeha.
• Planski bilans stanja.
• Plan novčanih tokova.
• Plan dugoročnih ulaganja.

Svaki od ovih segmenata finansijskog planiranja ima svoje težište aktivnosti. U centru pažnje kod planskog bilansa uspjeha je planirani neto dobitak. Neto dobitak predstavlja kategoriju kojom se uvećava sopstveni kapital.Time se direktno utiče na finansijsku strukturu pasive bilansa stanja a istovremeno i na likvidnost preduzeća. S obzirom da je ostvarenje neto finansijskog rezultata uslovljeno određenim stepenom rizika, to se u okviru planskog bilansa uspjeha anticipiraju rizici poslovanja i ispituje mogućnost njihovog smanjenja.
Planskim bilansom stanja projektuje se obim i struktura sredstava i izvora finansiranja, to jest planira se vertikalna i horizontalna struktura bilansa stanja. Ovaj segment finansijskog planiranja obuhvata i ispitivanje mogućnosti poboljšanja vertikalne i horizontalne strukture kroz poboljšanje upravljanja sredtvima i izvorima finansiranja.
Planom novčanih tokova sagledava se mogućnost održavanja likvidnosti preduzeća u toku planskog perioda, kao i mogućnosti njegovog finansiranja. Plan priliva i odliva gotovine pokazaće momenat kada se javlja potreba za gotovinom. Ta informacija, zajedno sa informacijom o ročnoj strukturi nedostajućih izvora finansiranja (iz planskog bilansa stanja) daje osnov za zaklučivanje koliko i kada treba obezbijediti dodatnih kratkoročnih izvoram, a koliko i kada dugoročnih izvora finansiranja.
Plan dugoročnih ulaganja naziva se obično i planom kapitalnih ulaganja i izražava: obim, strukturu i vrijeme trajanja ulaganja u fiksnu imovinu. Istovremeno sa planom dugoročnih ulaganja vrše se ocjene njihove efikasnosti i likvidnosti. Na taj način se dobijaju informacije o budućoj rentabilnosti i likvidnosti investicionog projekta.

PLANSKI BILANS USPEHA
Zbog svoje međusobne povezanosti planski bilans uspjeha i planski bilans stanja se rade paralelno.
Sastavljanju planskog bilansa uspjeha i planskog bilansa stanja prethodi temeljno i detaljno planiranje: proizvodnje, nabavke, prodaje, troškova, kadrovsko planiranje i planiranje ulaganja u stalna sredstva. Svi ovi planovi se sažimaju, najprije u planski bilans uspjeha iz kog se kasnije izvodi planski bilans stanja.
Planski bilans uspjeha i planski bilans stanja se rade po varijantama. Prva varijanta planskog bilansa uspjeha sačinjava se tako što se prvo utvrde.

• planski troškovi za predviđeni obim proizvodnje
• planski rashodi za predviđeni obim prodaje