Presuda u parničnom postupku

PRESUDA U PARNIČNOM POSTUPKU
Parnica se, po pravilu, posle raspravljanja i dokazivanja na glavnoj raspravi, okončava presudom. Presuđenje stvari misaono predstavlja najteži deo obavljanja sudske funkcije pogotovo kada je vrši sudija pojedinac, jer upućen sam na sebe. U svesti sudije treba da su čvrsto postavljeni aksiomi parnične presude: da sud nikad ne dosuđuje ono što je od njega stranka nije tražila i da parnicu ima da reši isključivo na osnovu sprovedenih dokaza čijom ocenom ima da dođe do istine o osporenim činjenicama. U vezi za s tim sudija mora temeljno poznavati odredbe o bitnim povredama parnične procedure, kao i materijalno pravo koje u sporu ima da bude osnov zakonite presude.
Presudjivnje stvari u sudskom veću, kad je ono sastavljeno od sudije profesionalca (kome je to stalno zanimanje) i od dvojice sudija porotnika (koji kao gradjani povremeno vrše sudsku funkciju) ima specifične činioce složenosti obavljanja ove sudske radnje.  Predsednik veća, po zakonu, rukovodi većanjem i glasanjem stara se da se sva pitanja svestrano razmotre, na njemu leži odgovornost da neutrališe nepovoljan položaj sudija portonika i da svoje profesionalno znanje i iskustvo unosi u većanje na način koji razjašnjava detalje u procesu mišljenja i
sudjenja. Pri tom ne sme da bude sugestivan, da se ne izjašnjava unapred. Moralna snaga kojom predsednik veća sebe ograničava na meru ravnopravnog učešča svih članova veća u presudjenju čini temelj na kome počiva pravilno obavljanje većanja i glasanja o ishodu parnice. Kako je za svaku odluku potrebna većina glasova zakon postavlja pravila koja
imaju za cilj da otklone eventualne smetnje izglasavanju odluke. Članovi veća ne mogu odbiti da glasaju o pitanjima koja postavi predsednik veća. Zakon takodje razjašnjava da član veća koji je pri glasanju o nekom ranijem pitanju ostao u manjini ne može da se uzdrži od glasanja o pitanju o kome se ima docnije odlučivati. Zakon daje i uputstva kako će se postupiti u slučaju podele glasova na više različitih mišljenja tako da ni jedno od njih nema većinu, a posebno kad je reč o visini novčanog iznosa koji se presudom dosudjuje.
Presudom sud odlučuje o zahtevu koji se tiče glavne stvari i sporednih traženja. Ako postoji više zahteva, sud će o svim tim zahtevima, po pravilu, odlučiti jednom presudom. Ako je više parnica spojeno radi zajedničkog raspravljanja, a za konačnu odluku je sazrela samo jedna parnica, može se doneti presuda samo u pogledu te parnice.Sud može da naloži tuženom da izvrši određenu činidbu samo ako je ona dospela do zaključenja glavne rasprave. Ako sud usvoji zahtev za izdržavanje, za naknadu štete u vidu rente zbog izgubljene zarade ili drugih prihoda po osnovu rada ili zbog izgubljenog izdržavanja, može naložiti tuženom i činidbe koje nisu dospele. Presuda kojom je tuženom naloženo da preda ili preuzme stvari date u zakup,
može se doneti i pre prestanka tih odnosa.