Primena standarda kvaliteta u preduzetništvu

Uvod
„Kvalitet proizvoda se, svakim danom, sve više smatra presudnim faktorom konkurentnosti, koji se tiče opstanka i razvoja svakog preduzeća. Uvođenje sistema kvaliteta nije cilj, već sredstvo za ostvarivanje konkurentske prednosti, što je osnovna postavka koncepta upravljanja ukupnim kvalitetom (TQM) u industriji.“
„Posedovanje odgovarajućih sistema i standarda kvaliteta sve češće se javlja kao obavezan uslov za izlazak na strana tržišta. Globalizacija zahteva proizvode za svetsko tržište koji treba da zadovolje određene zahteve, a pre svega da imaju visok kvalitet. Međunarodna ekonomska saradnja zahteva i uređene poslovne sisteme, posebno one koji posluju prema zahtevima odgovarajućih standarda. Zaostajanje naše privrede u ovim oblastima, već sada je prepreka za brže povezivanje naše zemlje sa integracionim procesima u svetu.“
Najznačajniji faktor poslovne uspešnosti na tržištu je kvalitet proizvoda/usluge. Kvalitetom se obezbeđuje lojalnost korisnika na globalnom nivou, izgrađuje brend i postiže bolja pozicioniranost na svetskoj i nacionalnoj ekonomskoj rang listi.
Sa pojavom organizacija koje posluju na globalnom nivou i sa povećanim internacionalnim prometom dobara i usluga, na tržištu se pojavila potreba za definisanjem minimalnog skupa zahteva, koji garantuju ujednačenost kvaliteta proizvoda i usluga i sprečavaju izlazak na tržište proizvodima i uslugama, koji ne zadovoljavaju specifikacije korisnika.
„Standard je javno dostupan dokument, utvrđen konsenzusom i donet od priznatog tela, kojim se za opštu i višekratnu upotrebu utvrđuju pravila, zahtevi, karakteristike, uputstva, preporuke ili smernice za aktivnosti ili njihove rezultate radi postizanja optimalnog nivoa uređenosti u određenoj oblasti u odnosu na postojeće ili moguće probleme.“
 

Preduzetništvo

Prvi koraci u definisanju preduzetništva

Prvi pokušaji određivanja funkcije i osnovnog smisla preduzetništva datiraju još iz 16. i 17. veka. Međutim, tek u 18. veku (1725), škotski ekonomista Cantilion je dao prvi veći doprinos ovoj oblasti istraživanja, određujući njene funkcije. U to vreme klasičan preduzetnik je bio farmer, koji je ispoljavao spremnost da ulazi u poslovni rizik uprkos neizvesnim vremenskim prilikama i drugim promenjivim poslovnim okolnostima. Nešto kasnije, ovaj pojam je počeo da se proširuje i na samostalne trgovce, gde se sve više prepoznavala uloga preduzetnika kao vođe i pokretača „ svega novog „ u poslu.
Adam Smit razmatra slučaj kapitaliste koji pozajmljuje svoj kapital drugim ljudima i tako preproznaje posebnu funkciju onih ljudi koji preduzimaju brigu i rizik da taj kapital upotrebljavaju.
Sej je u 19. veku (1803) u delu „Traktat o političkoj ekonomiji“, istakao važnost preduzetnika u posredovanju u ponudi i tražnji proizvoda, rada i kapitala. Takođe poznati ekonomista Ðon Stjuart Mil je uočio da bi snošenje rizika moralo da bude deo preduzetničke funkcije.

Tek u 20. veku je data prva sveobuhvatna definicija preduzetništva. Nju je dao poznati naučnik Šumpeter 1934. godine, stavljajući akcenat u definisanju preduzetništva na značaju inovacija i kreativnosti. Po njegovom tumačenju preduzetništva, sve firme koje su sklone inoviranju uvode jednu od sledećih novih kombinacija:

• ove proizvode ili usluge
• nove metode proizvodnje
• nova tržišta
• nove izvore snabdevanja
• novu organizaciju industrije

Za razliku od definicije koju je dao Šumpeter, u literaturi se može naići i na jednu grupu definicija koje pod preduzetništvom podrazumevaju proces odlučivanja i razvoja profitabilnih poslova. Ovakvo pojmovno određivanje suštine preduzetništva je mnogo preciznije od onoga koju je dao Šumpeter i stoga se smatra prihvatljivijim. Uprkos tome, i ova definicija ispoljava izvesne slabosti, prvenstveno zbog toga što ne sadrži osnovne indikatore za određivanje kako i pod kojim uslovima treba otpočeti neku poslovnu aktivnost.