Prirodnai društvena sredina kao ekološki, energetski i ekonomski sitem

Prirodnai društvena sredina kao ekološki, energetski i ekonomski sitem
Tema ovog teksta je prirodna i društvena sredina kao ekološki, energetski i ekonomski sistem. Svet bi trebao da proizvede dovoljno energije da bi zadovoljio potrebe ljudi koje rastu iz godine u godinu. Pored toga razvija se ekološka svest ljudi i traga se za načinom proizvodnje energije koji ne bi ostavio štetne posledice na živa bića i životnu sredinu a da pritom proizvodnja energije bude  bez velikih ekonomskih troškova.

Ključne reči: Prirodna i društvena sredina, ekologija, ekonomija, energija, životna sredina.

1.    Uvod
Proizvodnja, transport i korišćenje energije u velikoj meri utiču na ekosisteme. Kod energije uticaj na okolinu je gotovo uvek negativan, od direktnih ekoloških katastrofa poput izlivanja nafte, kiselih kiša i radioaktivnog zračenja do indirektnih posledica poput globalnog zagrevanja. Budući da će energetske potrebe čovečanstva nastaviti da rastu u idućih nekoliko decenija, neophodne su mere kojima bi se uticaj eksploatacije energije na okolinu smanjio na najmanju moguću meru. Najopasniji izvori energije trenutno su fosilna goriva, tj. ugljen, nafta i prirodni plin, a potencijalnu opasnost predstavlja i iskorišćeno radioaktivno gorivo iz nuklearnih elektrana (visoko radioaktivni otpad). Fosilna goriva su opasna zbog toga jer sagorevanjem ispuštaju velike količine ugljen dioksida, a radioaktivni otpad je opasan jer utiče na strukturu organizama na vrlo bazičnom nivou. Zbog toga je potrebno da se pronadje način proizvodnje energije koji ne bi štetno delovao na životnu sredinu i ne bi zahtevao velike ekonomske troškove.
 

 
2.    Prirodna i društvena sredina

Prirodna sredina ili životna sredina je skup svih živih bića i nežive prirode, koji se prirodno pojavljuju na nekom prirodnom staništu. Tokom svojih aktivnosti, koje mogu biti urbanizacija ili eksploatacija, čovek menja prirodnu sredinu i to često tako da je narušava. Izgradnjom hidrocentrala i akumulacija, sečom šuma,  eksploatacijom mineralnih sirovina, stvaranjem deponija, emisijom plinova, nuklearnim probama i dr. čovek utiče na promenu čitavih područja. Kao rezultat čovekovih aktivnosti dolazi do promena ili narušavanja ekosastava i klimatskih promena na lokalnom i globalnom nivou.
Nekad je čovek živeo u skladu sa prirodom, vrlo skoromno je iskorišćavao prirodne resurse i nije bitno, niti u širim razmenama remetio prirodnu ravnotežu. Živeći u malim naseljima oko plodnih predela, problem svoje egzistencije rešavao je baveći se lovom, a kasnije i zemljoradnjom. Kada je počeo da obradjuje metale i kada je došlo do procvata zanatstva, pojedine skupine ljudi počele su se kretati tragajući za rudama koje su koristili. Tako je čovek počeo da se seli i u područja klimatski manje pogodna za život i poljoprivredu, pa je bio prisiljen da se bori sa prirodom. Zahvaljujući zanatstvu izumeo je nova, bolja orudja, odeću i skloništa, počeo je da krči i pali šume, veštački stvarajući obradivo zemljište. Naselja su postajala sve veća, nastaju nova zanimanja, organizuje se trgovina, radja se civilizacija. Broj ljudi se uvećava. Zahvati na prirodnoj okolini bivaju sve veći: grade se vodovodi, rudnici, putevi, luke…Tehnologija doživljava procvat, nauka i zdravstvena zaštita postepeno se razvijaju, pa ljudski vek postaje duži i uopšte kvalitet života se povećava. No taj progresivan razvoj praćen je nažalost promenom životnih uslova na takav način koji će današnjem čovečanstvu prouzrokovati brojne brobleme. Posebno velike negativne uticaje na stanje životne sredine imaju pogoni teške industrije (železare, livnice, koksare), hemijska industrija i druge industrijske grane se često nazivaju prljavom industrijom.
Na kvalitet životne sredine značajno utiče i proizvodnja i potrošnja različitih energetskih sirovina od kojih najveći uticaj ima ugalj. Sagorevanjem uglja, posebno lignita, nastaju velike količine šljake i pepela a u atmosferu se izbacuju velike količine sumpornih i azotnih jedinjenja što dovodi do zagadjenja životne sredine. I saobraćaj posebno drumski, izuzetno mnogo utiče na kvalitet sredine u kojoj živimo. Sagorevanje goriva, spiranje (padavine) ulja, nafte, soli i prašine s puteva, zatim izazivanje buke koja ima višestruke negativne posledice po zdravlje ljudi, sve to negativno utiče na našu okolinu i sredinu u kojoj živimo. Nestručna obrada poljoprivrednih površina kod upotrebe hemijskih sredstava za zaštitu bilja i uništavanje korova, negativno se odražava se na životnu sredinu i zdravlje ljudi.