Priručnik za rad sa decom sa smetnjama u razvoju

UVOD
Ovaj Priručnik nastao je kao deo aktivnosti u okviru projekta „Naša škola“ koji u periodu od decembra 2007. do maja 2008. godine realizuje Novosadski humanitarni centar u partnerstvu sa Školom za osnovno i srednje obrazovanje „Milan Petrović“ iz Novog Sada. Cilj projekta je da doprinese razvoju i primeni modela inkluzivnog obrazovanja kroz jačanje kapaciteta nastavnog i stručnog osoblja osnovnih škola u Novom Sadu za rad sa decom sa posebnim obrazovnim potrebama.
Projekat je podržao Save the Children u okviru Programa „Smanjenje efekata siromaštva za decu sa posebnim potrebama u Srbiji i Crnoj Gori“, uz finansijsku pomoć Irish Aid-a. Istraživanje koje je NSHC sproveo u okviru projekta pokazalo je da je većina nastavnika, učitelja, pedagoga i psihologa iz novosadskih osnovnih škola spremna za rad sa decom koja imaju različite vrste posebnih obrazovnih potreba, ali uz podršku i osnaživanje.
Izdavanjem Priručnika želimo da prenesemo iskustva stručnjaka koji su godinama aktivni na polju stvaranja uslova za primenu modela inkluzivnog obrazovanja kod nas. Na taj način želimo da damo podršku svima koji su spremni da unaprede svoj rad sa decom sa posebnim obrazovnim potrebama. U Priručniku su obrađene sledeće teme: objašnjenje pojmova važnih za razumevanje inkluzije i razloga za uvođenje inkluzivne prakse; karakteristike dece sa smetnjama u razvoju i preporuke za rad sa njima; individualni obrazovni plan; saradnja
sa roditeljima; navođenje primera dobre prakse – specijalne škole koja je prerasla u servisni centar u svojoj zajednici; i poteškoće u razvoju inkluzivnog obrazovanja kod nas. Glavna poruka koju smo želeli da prenesemo jeste da je individualizovani pristup i prilagođavanje svakom pojedinačnom detetu od suštinske važnosti za uspešan rad sa svom decom. Svesni činjenice da je inkluzija proces u kom je potrebno vreme da se ustanove i učvrste inkluzivna kultura, politika i praksa, aktivnostima projekta „Naša škola“ želimo da damo mali doprinos u tom smeru. Pored objavljivanja Priručnika, nastavnici, učitelji i predstavnici stručnih službi novosadskih osnovnih škola imaće priliku da u okviru ovog projekta prisustvuju stručnom seminaru „Praktične metode u inkluzivnom kontekstu“ akreditovanom od strane Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja Republike Srbije, koji će voditi stručnjaci iz ŠOSO „Milan Petrović“.

Na kraju, želimo da se zahvalimo stručnom timu iz ŠOSO „Milan Petrović“, u sastavu: Mirjana Lazor, mr Slavica Marković i Snežana Nikolić, koji se godinama nesebično zalaže za napređenje inkluzivne prakse u našoj sredini i koji je zaslužan za kvalitet rezultata ovog projekta.

INKLUZIVNO OBRAZOVANJE – EVROPSKO I DOMAĆE ISKUSTVO
Briga o obrazovanju dece sa smetnjama i teškoćama u razvoju, prošla je u istoriji, kako u svetu, tako i u Srbiji, kroz nekoliko faza – od direktne diskriminacije, odbacivanja i isključivanja, preko samilosnog/milosrdnog pristupa, do konačnog priznavanja i donošenja propisa o obrazovanju. Glavni oblik obrazovanja dece sa smetnjama i teškoćama u razvoju tradicionalno je bilo školovanje u posebnim vaspitno-obrazovnim ustanovama, gde su se stručnjaci/defektolozi različitih profila bavili rehabilitacijom i tretmanom, vaspitanjem i obrazovanjem dece sa smetnjama i teškoćama u razvoju, odvojeno od ostale dece. Ovaj pristup predstavlja i odnos društva u celini, smatrajući decu sa smetnjama i teškoćama «različitom» ili «posebnom». Vaspitno obrazovna izolacija i institucionalno zbrinjavanje nastavilo se do početka sedamdesetih godina 20. veka, kada su se deca sa smetnjama i teškoćama u razvoju i osobe s invaliditetom, u privredno i kulturno naprednijim državama, počele postupno tretirati na ravnopravnoj osnovi s drugim građanima. Deci sa smetnjama i teškoćama u razvoju i osobama sa invaliditetom se tako postupno pružila mogućnost pristupa jednakom obrazovanju i obuci, što im omogućuje da do maksimuma razviju svoje potencijale. Obrazovna izolacija u posebnim ustanovama vaspitanja i obrazovanja zamenjuje se politikom inkluzije, koja počinje da se primenjuje i u Republici Srbiji. S obzirom na činjenicu da je inkluzija proces, svakako da «razvojni nivo» inkluzije varira od zemlje do zemlje. U Švedskoj, Danskoj, Italiji i Norveškoj potpuna inkluzivna politika je razvijena i implementira se. U tim zemljama inkluzija je zakonski uređena i glavne promene su započete pre više godina. Sadašnja tendencija u zemljama Evropske unije je razvijanje politike koja promoviše inkluziju, odnosno uključivanje dece sa smetnjama u razvoju u redovne škole, predviđajući uspostavljanje raznih vrsta servisne pomoći deci, učiteljima i nastavnicima u vidu asistenta u nastavi, iznajmljivanja i preporučivanja didaktičkog materijala i specijalizovane opreme.