Predrasude i socijalna distanca Srba u odnosu na pripadnike drugih nacija u Republici Srbiji

Uvod
Srbija je država koja je etnički vrlo heterogena. Svakodnevno na ulici možemo primetiti ljude različitog nacionalnog porekla, a koji su takođe državljani Srbije. Pitanje je međutim, ako pogledamo političku situaciju u našoj zemlji u proteklih dvadeset godina, da li se prema tim ljudima odnosimo na isti način. Činjenica je da predrasude postoje. Postoje pozitivni stavovi, ali su nažalost mnogo češći oni negativni. Predrasude, kao logički neosnovani stavovi, koji se izuzetno teško menjaju i pritom su vrlo emocionalno obojeni, u velikoj meri određuju naš odnos prema drugim narodima i nacionalnim manjinama. Takođe, česta pojava su i stereotipi – izraz koji se najčešće koristi da označi slike o narodima (nacijama), a koje su uglavnom uprošćene i pogrešne. Oni međutim, za razliku od predrasuda mogu imati i pozitivnu konotaciju i karakteristike. Takođe imaju tendenciju da se izuzetno teško menjaju (Kordić & Pajević, 2007). Nakon mnogobrojnih ratova i sukoba na teritoriji bivše SFRJ neke su se predrasude i stereotipi ipak promenili, a neki postali još izraženiji.
Odlučila sam se za ovu temu upravo iz tog razloga, što smatram da Srbija tako, nacionalno i verski heterogena, ima grubo rečeno, dva lica koja pokazuju njeni državljani – jedno, lice gostoljubivih i prijateljski nastrojenih građana i ono drugo, ekstremno, koje se često u svetu pominjalo kao simbol Srbije – agresivno, neprijateljsko, i zatvoreno za sve druge nacionalne i verske struje.
Ovaj rad ima za cilj objašnjavanje nekih osnovnih pojmova socijalne psihologije iz sfere predrasuda i stereotipa, a koji su zasnovani na nacionalnoj pripadnosti. Takođe želim da napravim osvrt na istraživanje rađeno na Niškom Univerzitetu, a koje je na praktičnom primeru, pokazalo upravo ono što je svakodnevna slika u Srbiji – odnos prema nacionalnim manjinama i drugim narodima uopšte, u situacijama svakodnevnog života.

 
Stavovi
“Osim socijalnih motiva čoveka na aktivnost pokreću i njegovi stavovi. Samim tim što predstavljaju relativno trajnu tendenciju emocionalnog, vrednosnog i akcionog odnosa prema ljudima i pojavama, stavovi imaju dinamičko dejstvo, tj. deluju kao motivi i utiču na naše ponašanje. Omogućuju nam da se ponašamo standardno i da se lakše snalazimo u raznim životnim situacijama. Socijalni stavovi omogućavaju efikasno objašnjavanje ponašanja ljudi. Preko stavova možemo relativno lako, brzo i efikasno ustanoviti kakav odnos ima pojedinac prema raznim stvarima i pojavama.
Osim toga, stavovi, osim što utišu na sve naše mentalne funkcije, imaju i funkciju zadovoljavanja različitih ljudskih motiva – na primer, čovek koji ima pozitivne stavove prema ljudima u svojoj užoj radnoj ili životnoj sredini imaće više uslova da se oseća prihvaćenim, da se druži, da mirno radi i stvara, da ostvari materijalne dobiti i drugo. Stavovi pretstavljaju tipično stečenu dispoziciju pozitivnog ili negativnog odnosa (saznajnog, emocionalnog i akcionog) prema ljudima i događajima. Formiraju se i menjaju u procesu socijalizacije, tj. na osnovu iskustva sa socijalnom okolinom. Niz je opštih i posebnih faktora koji deluju na formiranje stavova, od onih koji se tiču opštih zbivanja u društvu (političkih, tržišnih, kulturnih,…), preko uključenosti u određene grupe i organizacije (različite uloge i položaji utiču na to kakve ćemo imati stavove), pa do osobina ličnosti pojedinca (koliko je inteligentan, obrazovan, kakvo mu je samopouzdanje…)” (Dunđerović, 2005, str. 2).