Racunovodstveno obuhvatanje prihoda

Uvod
Racunovodstveno obuhvatanje prihoda
Definicija prihoda obuhvata kako obrt tako i dobitke. Obrt proističe iz uobičajenih aktivnosyi preduzeća i označava se različitim nazivima, kao što su prihodi od prodaje, naknade, kamate, dividende, tantijeme i zakupnine.
Dobici predstavljaju druge stavke koje zadovoljavaju definiciju prihoda i mogu, ali ne moraju da proisteknu iz uobičajenih aktivnosti preduzeća. Dobici predstavljaju povećanja ekonomskih koristi i kao takvi nisu različiti od prihoda . Stoga se ne smatra da čine poseban element u ovom okviru.
Polazeći od osnove nastanka i uticaja na imovinu, prihodi se mogu definisati kao povećanja sredstava preduzeća proistekla iz realizovanih učinaka, finansijskih plasmana i slučajnih okolnosti za koja ne postoji obaveza vraćanja. Pri obračunu totalnog rezultata preduzeća, s obzirom na to da postoji potpuna dovršenost poslovnih operacija, između prihoda i naplata i rashoda i isplata postoji vremenska i kvantitativna podudarnost. To je i razlog zbog čega totalni rezultat može biti obračunat kao razlika između naplata i isplata, odnosno što račun uspeha pri obračunu totalnog rezultata predstavlja čist račun novca.

Kada se međutim utvrđuje periodični rezultat tada se zbog postojanja nedovršenih poslovnih operacija javlja i kvantitativana i vremenska nepodudarnost između prihoda i naplata i rashoda i isplata. Prihodi i rashodi se za potrebe obračuna periodičnog rezultata ne mogu definisati kao prilivi i odlivi gotovine nastali u jednom obračunskom periodu.Naplate nastale u jednom obračunskom periodu mogu se, naime odnositi na prihode prošlog tekućeg ili budućih obračunskih perioda. Rashodi mogu izazvati isplate u tekućem, budućem ili su ih već izazvali u prošlim periodima. To je i razlog što se obračun periodičnog rezultata ne može vršiti međusobnim sučeljavanjem novčanih tokova. Tokovi rentabiliteta, od kojih su prihodi pozitivna veličina a rashodi negativna, su determinante periodičnog rezultata. Ovo ne znači ništa drugo već da je za obračun periodičnog rezultata bitno da li je prihod nastao u datom obračunskom periodu, a irelevantno je da li on u tom periodu naplaćen.
Prihodi u privrednom subjektu predstavljaju prodajnu vrednost prodatih proizvoda, trgovinske robe i materijala, kao i obavljenih usluga, a dodaju se i neke druge vrednosti koje povećavaju poslovni rezultat u odredjenom periodu.
Mogu se raščlaniti na prihode od poslovanja, vanposlovne i vanredne prihode.
Prihodi od poslovanja jednaki su prodajnoj vrednosti prodatih proizvoda, trgovačke robe, materijala i obavljenih usluga (osim onih koje donose prihode od finansiranja). U vreme prodaje ili pri izradi bilansa, njihova naplata mora biti realna ili se vrše korekcije za stepen ugroženosti koje su obavezne. Ovi prihodi se mere na osnovu faktura ili drugih dokumenata i prodajnih cena navedenih u njima, ali umanjenim za date opuste. Za priznavanje ovih prihoda moraju se ispuniti sledeći uslovi:
• prodavac je preneo na kupca pravo svojine,
• ne postoje neizvesnosti koje proizilaze iz prodaje, kao ni mogućnosti da se dogode dodatni troškovi koji se odnose na prodaju.
Vanposlovni prihodi se pojavljuju u vezi sa dugoročnim i kratkoročnim finansijskim ulaganjima a sastoje se iz kamata i dividendi ili drugih oblika učešća u dobitku drugih privrednih subjekata, pod uslovom da nema značajne neizvesnosti u pogledu merljivosti i naplativosti. Oni su rezultat izdavanja poslovnog prostora, davanja usluga koje nisu iz osnovne delatnosti preduzeća i sl.
Vanredni prihodi obuhvataju neuobičajene stavke i stavke prethodnog perioda koje u tekućem periodu predstavljaju dobitke i time povećanje poslovnog rezultata redovnog poslovanja. Neuobičajenost potiče od dogadjaja ili transakcija koje nemaju direktne veze sa redovnim poslovanjem i nisu bile predmet planiranja.
Vanredne prihode predstavljaju i viškovi prodajne vrednosti osnovnih sredstava, iznad njihove neotpisane vrednosti.
Ukupni prihod predstavlja ukupnu vrednost prodatih proizvoda i usluga preduzeća koji su realizovani po prodajnim cenama. Ukupni poslovni rezultat je razlika izmedju ukupnog prihoda i ukupnih stvarnih troškova, odnosno rashoda proizvoda i usluga koji su učestvovali u stvaranju ukupnog prihoda.
Pojam i vrste prihoda
Prihodi predstavljaju svako povećanje sredstava poslovanja preduzeća bez obaveze njihovog naknadnog vraćanja, prihodi predstavljaju vrednost realizovanih učinaka na tržištu.
Prihode treba alocirati na onaj obračunski period u kome su učinci proizvedeni i potvrdjeni na tržištu. Prihodima odredjenog perioda se smatraju samo oni prihodi koji su i naplaćeni čime se nastoji obezbediti likvidnost preduzeća. U slučaju prihoda ne dolazi uvek do poklapanje izmedju prihoda i primanja novca, odnosno primanje novca može prethoditi nastanku prihoda.
Prihodi ulaze u obračun rezultata odredjenog perioda na osnovu principa realizacije, prema kome se pozitivni i negativni periodični rezultati smatraju ostvarenim tek nakon što su kupoprodajom potvrdjeni na tržištu i koji omogućava utvrdjivanje veličine prihoda, kao i trenutka kada je on prihvaćen na tržištu. Koristi se još i princip impariteta koji zahteva da se evidentni i mogući gubici iskažu u bilansu uspeha, nezavisno od toga da li su realizovani.
Prihodi mogu biti:
• redovni – prihodi od prodaje proizvoda, pružanja usluga, ostali prihodi, finansijski prihodi koji su deo poslovnog plana ili budžeta,
• izvanredni – prihodi nastali zbog neredovnih aktivnosti, troškovi inventara, naplata potraživanja iz proteklih godina i dr. koji se ne mogu planirati.
Pod prihodima se podrazumevaju prilivi koji potiču iz:
• redovnih aktivnosti preduzeća
• prihodi povezani sa primanjima.
Vrednovanje prihoda je vremenska alokacija i iskazivanje prihoda u bilansu uspeha. U tu svrhu koriste se sledeći principi:
• vrednovanje prihoda na bazi proizvedenih učinaka (pretpostavlja se da su u trenutku proizvodnje poznati prihodi),
• vrednovanje prihoda na bazi naplate prodatih učinaka (prema ovom principu, trenutak fakturisanja i isporuka proizvoda kupcima nisu dovoljni za priznavanje prihoda),
• vrednovanje prihoda na bazi prodatih učinaka (polazi od toga da je za alociranje prihoda na obračunske periode dovoljno da su proizvodi fakturisani i isporučeni kupcima).
Klasifikacija prihoda – cilj klasifikacije je da omogući utvrdjivanje periodičnog rezultata preduzeća i odredjenih poslovnih odluka. Prihodi preduzeća se mogu klasifikovati prema:
• mestu nastanka ili aktivnosti preduzeća, koji se dele na: prihode proizvodnih, trgovinskih, saobraćajnih, osiguravajućih, bankarskih i drugih preduzeća
• prema redovnosti i osnovi nastanka, koji se dele na: redovne (poslovni i finansijski prihodi koji nastaju obavljanjem poslova zbog kojih je preduzeće i osnovano) i vanredne (prihodi koji nisu neposredno vezani za poslovanje preduzeća, već koji nastaju usled izuzetnih pogodnosti, povoljnih okolnosti i slučajnosti na šta preduzeće ne može da utiče)