Rast novca i inflacija

UVOD
Inflacija je uvek aktuelan ekonomski problem svake privrede. Ispoljava se kao neravnoteža monetarnog sistema u kojoj je ponuda novca daleko veća od potražnje novca, čime se javlja opadanje kupovne moći novca i konstantni porast cena.

Svima nama je dobro poznat period 90-ih godina kada je hiperinflacija bila jako zastupljena u SR Jugoslaviji i koja je za posledicu imala obezvređivanje hartija od vrednosti, štednih uloga, kao i polisa životnog osiguranja. Radnici fabrika i preduzeća su počeli potkradati svoje poslodavce, strahujući da njihova plata sutra neće biti dovoljna za pokrivanje najosnovnijih troškova života. Jasno je zašto se stvorila takva panika, pa ti ljudi su pre samo par godina imali sve a tada su shvatili da su zapravo na margini egzistencije. Počela je mobilizacija i teritorijalni ratovi u Bosni i Hrvatskoj… Ubrzo posle toga ljudi su se podelili po veri, rasi, političkom i kulturnom opredeljenju, a samim tim nastalo je i nepoverenje. Došlo je do rascepa SFR Jugoslavije. Svima nama koji smo proživeli i preživeli te godine, je jasno šta znači inflacija, a naročito hiperinflacija. Ona izaziva opšti strah i nesigurnost ljudi, nepoverenje prema novcu, troši se malo novca i ne investira se u privredu.

U daljem radu izložiću neke činjenice o inflaciji, pojam, vrste, kada nastaje, kako je sprečiti i zašto je tako pogubna po privredu jednog društva.

INFLACIJA
Nezavisno od tumačenja njene prirode, inflacija se najčešće određuje na jedan od tri načina – kao nominalan porast društvenog proizvoda, iznad njegovog realnog porasta; kao ponderisani prosek porasta cena svih proizvoda i privrednih usluga, i kao pad kupovne moći novca, u zavisnosti od načina na koji se definiše, utvrđuje se i stopa inflacije. U prvom slučaju to je deflator društvenog proizvoda (koeficijent kojim treba podeliti nominalan porast društvenog proizvoda da bi se odredio njegov realan porast), u drugom slučaju to je indeks cena (kao najbliži opštem porastu cena uzima se porast cena potrošnih dobara), dok se u trećem slučaju, kao mera inflacije, uzima indeks troškova
života (koji predstavlja recipročnu vrednost kupovne moći novca).

POJAM INFLACIJE
Reč inflacija potiče iz latinskog jezika, i u bukvalnom prevodu znači „naduvati se“, „nateći“.

Ova reč je prvi put upotrebljena u Americi, za vreme građanskog rata (1861-1865) i označavala je nagli skok cena i novčanog opticaja na tržištu. Znači, inflacija nije nikakva novost ni fenomen sa kojim se suočava moderan svet. Do Drugog svetskog rata, bila je vezana uglavnom za ratove i imala je epizodni karakter. Javljala se povremeno i to kao posledica prevelike tražnje, odnosno, prevelika količina novca na tržištu vršila je pritisak na premale količine roba, uzrokujući porast cena i uravnoteženje ponude i tražnje ali na višem nivou. Posle Drugog svetskog rata inflacioni proces se nastavlja, postajući opšti svetski problem. Uzroci i uslovi nastanka inflacija postaju sve dublji, složeniji, raznovrsniji i zamršeniji.

Inflacija predstavlja porast opšteg nivoa cena. Pojam inflacije se takođe može definisati kao pad vrednosti novca. Vrednost novca označava njegova kupovna moć. Dakle, ako u određenoj privredi postoji inflacija, kupovna moć te valute pada.

Mnogi smatraju inflaciju neistraženim ekonomskim i društvenim fenomenom jer se radi o pojavi koju nije lako predvideti, kontrolisati i ukloniti kao i paziti na posljedice po celo društvo. Takođe, inflacija dovodi u pitanje jedan od temelja ekonomskog procesa, a to je novac, odnosno dogovor o njegovoj vrednosti. Jasno je da novac nije ništa drugo nego komad papira, a često tek zabeleženi iznos (tzv. žiralni novac). Ali da bi novac obavljao svoju funkciju posrednika razmene roba, koja je ključna u ekonomskom procesu, potrebno je da mu ljudi pripisuju približno jednaku vrednost, a to se postiže optimalnom količinom novca u opticaju. Inflacija narušava taj optimum i u svojim ekstremnim oblicima može dovesti do nazadovanja s novčane na naturalnu razmenu