Reciklaža stakla iz uređaja sa katodnom cevi

Uvod
Otpadna i odbačena električna i elektronska oprema (Waste electrical and electronic equipment – WEEE) ili ,,e-otpad” predstavlja sve veći izazov za vlade širom sveta. Po proceni Programa Ujedinjenih Nacija za Životnu Sredinu svake godine se stvori nekih 50 miliona tona e-otpada. Savremeni trendovi u dizajnu i proizvodnji elektronske opreme koji pospešuju veštačko skraćenje ciklusa zamene proizvoda znak su da se stvaranje otpada neće usporiti u skorije vreme.
Nedostatak adekvatnih mera i odgovarajućih metoda za adekvatno upravljanje e-otpadom u mnogim zemljama povlači za sobom to da mnoge lokalne zajednice i životna sredina plaćaju cenu brzog razvoja i promene dizajna ove vrste proizvoda, koji nije u skladu sa načelima ekologije, a uz to nije ni efikasan. Pored toga, proizvodnja elektronske robe je zahtevna i po pitanju energije i po pitanju materijala, a negativni uticaji na društvo i životnu sredinu mogu biti raznovrsni ako se ide duž lanca proizvodnje i distribucije nekog proizvoda ove vrste. Negativni uticaji postaju još ozbiljniji ako se uzme u obzir da su mnogi materijali neophodni u proizvodnji moderne elektronike deficitarni i da postoji veliki rizik da li će se njihovo normalno dobavljanje nastaviti.
Jasno je da način na koji dizajniramo, proizvodimo i koristimo elektronsku opremu, kao i način na koji je tretiramo nakon kraja njenog životnog i radnog veka moraju da se promene ukoliko hoćemo da nastavimo ubiranje plodove koje nam donosi tehnološki napredak na način koji ne šteti ni ljudima ni planeti.
Polako se čine promene tog tipa u politikama u vezi ovog pitanja, kao što je slučaj WEEE Direktive Evropske Unije u čijem je centru ustanovljivanje odgovornosti proizvođača za upravljanje proizvodom nakon isteka njegovog radnog i životnog veka. Na žalost, neke zemlje tek treba da definišu zakonske akte tog tipa, a mi smo svedoci toga da bogatije zemlje, koje imaju kapacitete da se izbore sa ovim problemom na bezbedan način, izvoze otpad u zemlje koje te kapacitete nemaju.
Slike gomila zapaljenog e-otpada koje se nalaze tik uz mesta gde porodice žive ili gde se deca igraju (a često i rade) u zemljama koje ne poseduju zakone o e-otpadu ili kapacitete za bezbedno upravljanje njime su uznemirujući dokazi toga kako troškovi digitalne revolucije nisu jednako raspodeljeni.