Saobracaj – Kolokvijumi

I KOLOKVIJUM
 
1. DEFINISANJE SAOBRACAJA KAO CETVRTE OBLASTI MATERIJALNE PROIZVODNJE
Analizirajuci proces proizvodnje Marks je u Kapitalu diferencirao 4 oblasti materijalne proizvodnje –  ekstraktivna industrija, poljoprivreda, preradjivacka industrija i transportna industrija (locomotions industrie).
Osnovni predmet rada transportne industrije jeste proizvodnja transportnih usluga, a to znaci transportovanje ljudi i robe s jednog mesta na drugo. Krajnji rezultat tog procesa proizvodnje jeste usluga kao nematerijalni proizvod. U ovom slucaju usluga kao proizvod predstavlja promenu mesta nahodjenja transportovane robe ili putnika, a bez te promene mesta ne postoji svrha proizvodnje u prve 3 oblasti proizvodnje.
Da bi se upotrebna vrednost robe sve 3 prethodne oblasti proizvodnje ostvarila neophodno je da bude transportovana od mesta njene proizvodnje do mesta potrosnje.
Transportna industrija sacinjava s jedne strane samostalnu granu proizvodnje, a stoga i posebnu oblast za plasiranje kapitala. S druge strane ona se odlikuje time sto se pojavljuje kao produzenje procesa proizvodnje koji se vrsi u okviru prometnog procesa i za prometni proces.
Proces transporta spaja fazu proizvodnje i fazu potrosnje u procesu drustvene reprodukcije i to u fazi razmene.
Savremeni saobracajni sistem funkcionise u okviru kauzalno povezanih komponenti koje svojim dejstvima izazivaju promene u strukturi sistema zahtevajuci odredjene adaptivne procese koji sa svoje strane reverzibilno deluju na izvore uticaja tj. na svoje okruzenje u kojem vrsi svoje transportne funkcije.
Funkcije saobracaja u procesu drustvene reprodukcije odredjuju njegovo mesto i ulogu u procesu drustvene reprodukcije, zatim strukturne promene u razvoju privrede i demografskom razvoju kao izvore traznje za saobracajnim uslugama i zahtevaju prilagodjavanje strukture saobracajnog sistema i realizaciju njegovih funkcija.
Uloga saobracaja u privredi i drustvu odredjuje mu i mesto u ekonomskoj i razvojnoj politici drustva u svim njegovim razvojnim fazama i drustvenim sistemima.

2. FUNKCIONALNA ULOGA SAOBRACAJA KAO IZVOR CILJEVA I SADRZAJA FUNKCIJA UPRAVLJANJA SAOBRACAJNIM SISTEMOM
Prva funkcija saobracaja u privredi svake zemlje jeste povezivanje procesa drustvene reprodukcije i obezbedjivanje njenog nesmetanog toka. To, u prvom redu, predstavlja zadovoljenje globalnih potreba za saobracajnim uslugama, kao opsti uslov funkcionisanja privrede.
Druga funkcija saobracaja ispoljava se u omogucavanju teritorijalne podele rada, a narocito u savremenom razvoju privrede, zasnovane na visokom stepenu specijalizacije proizvodnje i kooperacije u sirokim teritorijalnim okvirima.
Treca funkcija saobracaja ispoljava se u omogucavanju razvoja drustvene podele rada.
Cetvrta funkcija saobracaja ispoljava se u integrisanju privrede, proizvodnje i prometa, u prevozu velikih kolicina robe na razlicita udaljena domaca i inostrana trzista i prosirivanju trzista pojedinih proizvoda.
Peta funkcija saobracaja ispoljava se u obezbedjenju zadovoljenja drustvenih potreba u prevozu.

3. ULOGA SAOBRACAJA KAO DRUSTVENE INFRASTRUKTURE I FUNKCIJE DRZAVE U UPRAVLJANJU SAOBRACAJNIM SISTEMOM
Uloga saobracaja kao komplementarnog sektora privrede posebno dolazi do izrazaja kroz ulogu saobracajne infrastrukture koja je opsti uslov razvoja i funkcionisanja privrede, pa se i na taj nacin saobracaj ispoljava kao sistem ukupne drustvene infrastrukture.
Saobracajna infrastruktura je veoma znacajan izvor ciljeva i sadrzaja ekonomske politike drustva zato sto istovremeno predstavlja sredstvo za funkcionisanje saobracaja i opsti uslov razvoja privrede i njene infrastrukture. Saobracajna struktura ima i saobracajne i nesaobracajne funkcije. To znaci da ona ima direktne i indirektne korisnike, pa samim tim i direktne i indirektne efekte.
Direktni efekti saobracajne infrastrukture manifestuju se saobracajnim funkcijama. Saobracajna infrastruktura omogucava funkcionisanje saobracaja kao procesa transportovanja kretanjem transportnih sredstava. Time ona vrsi funkciju komponente transportnog kapaciteta, zajedno s transportnim sredstvima.
Indirekti efekti saobracajne infrastrukture ispoljavaju se u nesaobracajnim funkcijama i samo delimicno u saobracajnim. Jedino u zeleznickom saobracaju infrastruktura sluzi iskljucivo u saobracajne funkcije, pa se funkcionisanjem zeleznickog saobracaja izrazavaju uglavnom njeni direktni efekti. Infrastruktura u ostalim granama saobracaja, posebno u drumskom i recnom, ima izrazite nesaobracajne funkcije.
Saobracajna infrastruktura manifestuje se nizom direktnih, kvantitativno merljivih efekata, kao i indirektnih, nemerljivih efekata koji se odrazavaju u drugim sektorima privrednih i vanprivrednih delatnosti.
Teritorije preko kojih vode vazni saobracajni putevi raspolazu velikim potencijalnim mogucnostima razvoja.
Efikasnost privrede svake zemlje meri se upravo efikasnoscu saobracajnog sistema.
Razvoj novih teorija sistema, logistike, fizicke distribucije i marketinga dao je nove osnove i pristupe teoriji i praksi organizacije saobracaja. Znacaj racionalizacije u organizaciji robnog i putnickog saobracaja u velikoj meri je porastao. Efikasnost saobracaja, kojom se meri efikasnost privrede, u osnovi predstavlja rezultat racionalizacije organizovanja saobracaja.