РЕПУБЛИКА СРБИЈА
ФАКУЛТЕТ ЗА ЕКОНОМИЈУ И ИНЖЕЊЕРСКИ МЕНАЏМЕНТ
САОБРАЋАЈНО ИНЖЕЊЕРСТВО
СЕМИНАРСКИ РАД
Петра Лазаревић
ЛЕСКОВАЦ, 2024.
РЕПУБЛИКА СРБИЈА
ФАКУЛТЕТ ЗА ЕКОНОМИЈУ И ИНЖЕЊЕРСКИ МЕНАЏМЕНТ
САОБРАЋАЈНО ИНЖЕЊЕРСТВО
СЕМИНАРСКИ РАД
Назив темe:
ПЕШАЧКЕ ПОВРШИНЕ
Професор:
Студент
Проф. др Драгутин Јовановић
Петра Лазаревић, индекс АС 82/22
ЛЕСКОВАЦ, 2024.
4
1.
UVOD
Пешачки саобраћај и пешачке површине представљају кључни елемент сваког урбаног
простора, јер омогућавају сигурно и ефикасно кретање становништва. Пешаци, као
најрањивији учесници у саобраћају, заслужују посебну пажњу приликом планирања и
дизајнирања градских простора. У савременим градовима, пешачке површине укључују
тротоаре, пешачке стазе, тргове, пешачке прелазе, као и пешачке зоне које су у
потпуности резервисане за кретање пешака, без ометања моторним возилима.
Квалитетна инфраструктура за пешаке не само да повећава безбедност, већ и подстиче
употребу пешачења као основног метода превоза. Ово, заузврат, позитивно утиче на
опште здравље становништва и смањује ниво загађења, што је од кључне важности у
борби против климатских промена. Поред тога, пешачење помаже у смањењу
саобраћајних гужви и потражње за паркинг местима, што чини градове
функционалнијим.
Дизајн пешачких површина мора бити свеобухватан, укључујући елементе као што су
зелени појасеви, клупе, фонтане и адекватно осветљење.. Такође, од суштинског значаја
је да се у изградњи пешачких стаза размисли о доступности за особе са инвалидитетом,
што подразумева инсталирање рампи, знакова у Брајевој азбуци и другo.
Ефективно управљање пешачким саобраћајем захтева сарадњу између различитих
сектора, укључујући урбанисте, архитекте, локалне власти и грађане.
На крају, пешачки саобраћај не би требало да буде само додатак урбаном планирању,
већ кључна компонента која обликује будућност наших градова. Улагање у пешачку
инфраструктуру и промовисање пешачења доприноси стварању здравијих, безбеднијих
и динамичнијих урбаних средина, где ће сви становници моћи да се осећају укључено и
безбедно.
5
2.
ПРОЈЕКТОВАЊА ПЕШАЧКИХ ПОВРШИНА
Пешачки прелази на државним путевима, па и на општинским путевима су критична
места на којима се укрштају саобраћај возилима и пешачки саобраћај. Код укрштања
путева пешака и путева моторних возила у истом нивоу долази до међусобне
угрожености и саобраћајних незгода. Пешацима је потребно обезбедити што безбедније
кретање на њиховим путевима, а уједно обезбедити и проточност пута, односно што
несметаније одвијање саобраћаја. Пешачки прелази морају да буду лоцирани и
опремљени на начин да што више одговарају наведеним условима. У поступку
одлучивања о уређењу прелаза потребно је да се провери: - оправданост прелаза, -
адекватност локације, - адекватност опремљености прелаза. []1
Услови за обележавање пешачких прелаза Обележавање самосталних пешачких
прелаза обавезно је када су испуњени следећи услови: - обезбеђена прегледност на
зауставној удаљености, - удаљеност до суседног прелаза већа од 100м, - обезбеђен
минимални коефицијент трења на возној површини, - обезбеђене површине за чекање
поред прелаза које морају да буду повезане са тротоаром, - обезбеђено одговарајуће
осветљење места пешачког прелаза, - саобраћај пешака и возила мора да буде таквог
интензитета да је оправдано уређење пешачког прелаза. []1
2.1.
Планирање пешачких површина
Планирање и анализа простора су кључни кораци у пројектовању пешачких површина.
Ови процеси омогућавају разумевање потреба заједнице и специфичних карактеристика
локације. []1
Истраживање локације подразумева прикупљање података о тренутном стању
простора, укључујући постојеће пешачке токове, интензитет саобраћаја и демографске
карактеристике корисника. Ово може укључивати теренска истраживања, упитнике и
анализе постојећих података о коришћењу простора. Разумевање ових фактора помаже
у идентификацији кључних проблема и потенцијалних решења. []1
Доступност пешачких површина је од суштинског значаја. Треба размотрити како
корисници приступају овим површинама, укључујући повезаност са јавним превозом и
паркиралиштима. Добра доступност повећава вероватноћу коришћења ових површина,
чиме се подстиче пешачење као здрав начин кретања. []1
Анализа корисника обухвата разумевање различитих група које користе пешачке
површине, као што су деца, старије особе, особе са смањеном покретљивошћу и
бициклисти. Свака од ових група има специфичне потребе које треба узети у обзир
приликом пројектовања. На пример, простори за децу могу захтевати додатне
