Sistem fluktuirajucih deviznih kurseva

UVOD

Država u savremenim uslovima permanentno vrši razmenu sa inostranstvom.
Ekonomija može biti manje ili više otvorena, ali je međunarodna razmena
neminovna pojava u svakom slučaju. Analiziranje tokova otvorene ekonomije u
aktivnostima razmene sa inostranstvom zahteva praćenje deviznog kursa. Sa druge
strane, u odnosu na režim deviznog kursa koji se u državi primenjuje, data
ekonomija se može okarakterisati i vrednovati na određeni način. Kao
makroekonomski indikator, devizni kurs predstavlja važnu odrednicu, kako za
pojedinačno posmatranje stanja jedne ekonomije, tako i za njeno smeštanje u okvir
zajedno sa drugim ekonomijama koje je okružuju i sa kojima je na različite načine
povezana. Uprkos činjenici da promene deviznog kursa nemaju stalni efekat na
realne varijable, kao što su proizvodnja i zaposlenost, varijacije u deviznom kursu
ostaju moćan instrument koji treba da pomogne zemljama da eliminišu važne
makroekonomske neravnoteže, poboljšaju izvoznu konkurentnost i učine proces
prilagođavanja manje skupim.
Država određuje devizni kurs, u vidu cene sopstvene valute u odnosu na druge
valute, štiteći na taj način vlastite interese. Pojedine države aktivno intervenišu na deviznom tržistu, dok druge dopuštaju da valuta slobodno fluktuira. To zavisi od
mnogih karakteristika i trenutnih uslova zemlje.

IZRADA

Spoljna trgovina je uslovila pojavu deviznog kursa. Do 1933. godine važio je zlatni paritet – svaka deviza je mogla da se zameni za zlato. Valutni paritet – osnova za određivanje deviznog kursa. Može se određivati u odnosu na zlato, valutu, više valuta (korpa valuta). Može se odrediti na osnovu specijalnih prava vučenja, veštačka valuta koju je odredio MMF kako bi zemlje mogle da pokriju deficit u platnom bilansu. Problem stabilnosti deviznog kursa danas se javlja kao jedan od vitalnih problema savremenog sveta. Taj problem se najčešće rešava merama državne intervencije na tom području i to u obliku deviznih ograničenja, tako da devizni kurs postaje jedno od najsnažnijih sredstava ekonomske politike. Manipulisanjem deviznim kursevima država nastoji da osigura što povoljnije odnose u svom platnom bilansu, da poboljša svoje mesto i uslove u izvozu i uvozu i tome slično. Sve je to dovelo do pojave različitih deviznih kurseva u odnosu na nekadašnje postojanje jedinstvenog deviznog kursa.
Devizni kursevi mogu biti:
– stabilni (fiksni) devizni kurs – to je kurs koji odrede monetarne vlasti date zemlje, a koji treba da odražava realnu vrednost domaće valute na svetskom tržištu,
– diferencirani devizni kurs,
– slobodni, fluktuirajući i fleksibilni devizni kurs – to su kursevi koji se formiraju slobodno prema dnevnoj ponudi i tražnji deviza na deviznom tržištu ili kod banaka,
– upravljačko-fluktuirajući (flotirajući) devizni kurs.
Kod deviznih kurseva je karakteristična pojava depresijacije i apresijacije deviznog kursa. Depresijacija ili podcenjivanje domaće valute se sprovodi radi poboljšanja odnosa u platnom bilansu. Depresijacija valute, odnosno devizni kurs iznad kursa ravnoteže čini domaću robu za inostranog kupca jeftinijom, pa dolazi do stimulacije izvoza, uz istovremeno ograničavanje uvoza robe (uvozna roba u zemlji sa depresiranom valutom postaje skuplja). Kod politike apresijacije, javlja se potpuno obrnuti efekat: stimulacija uvoza i destimulacija izvoza i preko toga popravljanje stanja platnog bilansa (karakterističan je visok suficit).
Visok suficit deluje inflatorno u zemlji u kojoj se pojavi, jer dolazi do dopunske emisije domaćeg novca, što znaci da se suficitom platnog bilansa „uvozi inflacija“ u datu zemlju.
Devizni kurs kojim se osigurava uravnoteženje platnog bilansa, odnosno dugoročnija ravnoteža ponude i tražnje deviza naziva se ravnotežnim kursom. Zadatak ovog kursa je da osigura:
– ravnotežu platnog bilansa u dužem vremenskom periodu od 3 do 5 godina,
– očuvanje unutrašnje stabilnosti bez inflacije ili deflacije,
– izostanak potrebe za trgovinskim i deviznim ograničenjima,
– stabilnost deviznih rezervi (bez većeg smanjenja deviznih rezervi),
– stabilnost privrede bez izazivanja veće nezaposlenosti.
Ne može se smatrati ravnotežnim kursom onaj kurs koji osigurava ravnotežu platnog bilansa, ali dovodi do stagnacije ili pada proizvodnje, veće nezaposlenosti, inflacije i naglog odliva deviznih rezervi.

Sistem deviznih kurseva je skup pravila po kojem se obavljaju plaćanja i transakcije preko državnih granica. Dakle, sistem deviznih kurseva određuje vrednost valute jedne zemlje prema vrednosti drugih valuta na svetskom tržištu deviza.