Siva ekonomija

Uvod
”Sve ekonomske aktivnosti mimo propisa uvek ili skoro uvek imaju za cilj izbegavanja plaćanja poreza i drugih fiskalnih obaveza. Ove aktivnosti stvaraju uslove za stvaranje sive ekonomije ili nelegalne privrede. Svaka protiv zakonita privredna aktivnost, usmerena ka sticanju koristi u svoje ime i za svoj račun, a na štetu drugih pojedinaca, privrednih subjekata ili države, predstavlja sivu ekonomiju.”, samo su neke od pojmova i teza koje su iznete u ovom seminarskom radu, na temu “Siva ekonomija i izbegavanje placanja poreza u Srbiji”.
Siva ekonomija
Pod pojmom sive ekonomije u najširem smislu podrazumeva se svaka protivzakonita privredna aktivnost usmerena ka sticanju koristi za sebe i svoj račun, a na štetu drugih pojedinaca, privrednih subjekata ili države. Siva ekonomija je aktivnost koja putem nepoštovanja pravnih normi i poslovanja van legalnih tokova ima za cilj izbegavanje plaćanja propisanih fiskalnih i drugih obaveza prema državi.
U različitim zemljama upotrebljavaju se različiti nazivi za sivu ekonomiju, kao što su i različite (a opet i slične) faze njenog ispoljavanja. Pojavom sive ekonomije i njenim razvojem državi izmiču značajni izvori budžetskih prihoda. Zbog toga siva ekonomija ne samo da ugrožava redovan priliv budžetskih sredstava, već i ozbiljno ugrožava proizvodnju i regularni promet roba i usluga. Nelojalno konkurišući čitavoj registrovanoj (legalnoj) privredi, ona umanjuje i efikasnost ekonomske politike na nivou države.

Uzroci pojave i širenja sive ekonomije

Delovanje sive ekonomije može imati i neke pozitivne efekte (dinamiziranje privrednih iskustva, poboljšavanje ili održavanje životnog standarda stanovništva), ali daleko brojniji su negativni efekti. Njeno značajnije širenje u pojedinim segmentima ukazuje na slaba mesta privrednog sistema, a veliki obim je znak bitinih poremećaja u razvoju privrede, gde vitalne funkcije regularne privrede preuzima neformalni sektor.
Smatra se da je osnovni razlog za pojavu i razvoj sive ekonomije utaja u plaćanju javnih prihoda, odnosno izbegavanje ili kršenje koji regulišu privredne transakcije. Često se dešava da namerno izbegavanje jedinih obaveza prouzrukuje nenamerno izbegavanje drugih. Na primer, neprijavljivanje radnika zbog izbegavanja placanja poreza ima za posledicu izbegavanje placanja doprinosa za socijalno osiguranje.
Uopšteno posmatrano, glavni uzroci i uslovi za pojavu sive ekonomije mogu se klasifikovati u tri grupe faktora: ekonomske (finansijski problemi, visoki poreski nameti, verovatnoća otkrivanja, strogost sankcija, očekivani profit), psihološke (neslaganje sa ciljevima i sredstvima ekonomske politike, stav prema riziku) i faktore oportuniteta (iskustvo u utaji, obrazovanje značajno za nalaženje posla i njegovo uspešno obavljanje izvan zakonske regulative).
Posmatrajući period od 1990. godine do danas, može se konstatovati da su osnovni faktori koji su delovali i koji deluju u pravcu širenja sive ekonomije i održavanja njenog visokog nivoa u Srbiji i Crnoj Gori sledeći: nezaposlenost i nizak nivo životnog standarda, neprilagođenost poreskog sistema, nepoverenje građana u bankarski sistem, teškoće u održavanju konvertibilnosti dinara (poslednjih godina dinar je stabilizovan) i stalna bojaznost od inflacije, neefikasnost državnih organa, nekonzistentnost i nestabilnost zakonodavne regulative, nerazvijena svest o potrebi plaćanja obaveza prema državi, rat i ratne emigracije, ekonomska blokada i hiperinflacija, opadanje kredibiliteta državnih banaka (danas je situacija znatno bolja, dosta stranih banaka je došlo, zaveden je red).
Hiperinflacija, kao idealan ambijent za širenje sive ekonomije, odnosi prevagu nad svim ostalim faktorima. Ako posmatramo na duži rok sve gore navedene faktore, može se uočiti da su pojedini od njih aktuelni i danas:
• neprilagođenost poreskog sistema i poreske politike (nešto je urađeno smanjenjem poreskih opterećenja na plate i drugih poreza, uveden je porez na dodatu vrednost koji se pokazao u mnogim zemljama kao efikasan mehanizam za suzbijanje sive ekonomije)
• nezaposlenost i nizak opšti nivo životnog standard
• sporo obnavljanje poverenja građana u državne institucije i institucije monetarnog sistema (iako je zaživeo Zakon o povratku devizne štednje).