Spajanje optičkih kablova

UVOD

Postoje dva osnovna načina spajanja optičkih vlakana:

• splajsovanje, formira permanentnu konekciju 2 vlakna u opt. sistemu
• spajanje vlakana putem konektora, omogućuje spajanje dva vlakna bez fizičke veze između njih, što je tipično za terminalne tačke.

Postoje 2 tipa splajsovanja:

• fuziono splajsovanje i daje visoko kvalitetan spoj dva vlakna, sa najmanjim mogućim slabljenjem na mestu spoja (u opsegu 0.01 dB do 0.1 dB) i gde su ovakvi spojevi praktično bez refleksije.
• mehaničko splajsovanje koristi u slučajevima hitne restauracije vlakana (kidanje vlakana na bitnim trasama, neželjena oštećenja itd.), jer je jednostavno, jeftino i lako rešenje (0.05 dB do 0.2 dB).

Za nastavljanje vlakana bez fizičkog spajanja koriste se specijalno konstruisani konektori da bi dva optička vlakna doveli u takav međusobni položaj, da im se jezgra poklapaju i da su im čeone strane u dodiru. Pri spajanju vlakana uz pomoć konektora mogu se javiti tri osnovne greške:

• ose vlakana su paralelne, ali se ne preklapaju,
• ose vlakana zaklapaju određeni ugao i
• čeone površine vlakana nisu u dodiru.

Konektori se koriste u aplikacijama gde se zahteva fleksibilnost pri rutiranju optičkih signala, od izvora do prijemnika i kad je rekonfiguracija sistema povremeno neophodna (prljav konektor može uneti slabljenje i do 10 dB).
Prstenasta navlaka (ferrule) je ispupčeni deo konektora koji predstavlja kućište za vlakno i mehanizam koji obezbeđuje aksijalni pritisak između dva konektora koji se dodiruju. Krajnja površina konektora je specijalno obrađena (polirana), kako bi minimalizovala refleksiju na mestu spoja dva konektora. Svaka površina reflektuje oko 4% svetlosti. U koherentnim sistemima, totalna refleksijamože iznositi i do 15%. Ukupna refleksija zavisi od od prostora između krajeva dva konektora koji se spajaju i od kvaliteta poliranja konektora. Konektori sa fizičkim kontaktom koriste kružno poliranje kako bi se obezbedilo da se konektori međusobno dodiruju bez stvaranja prostora između njih.