Starenje

‘-Starenje i starost, pojmovi prisutni u svakodnevici nisu do danas objašnjeni i jasno definisani. -Kroz celu ljudsku istoriju pronalaženje uzroka starenja i starosti predstavljalo je veliki izazov. Kao odgovor na pitanje zašto živi organizmi stare i umiru razvilo se mnogo teorija, ali za sada ne postoji ona koja bi zadovoljila odgovorom svu složenost ovog procesa.
Definicije starosti su vrlo različite, kao što je i proces starenja individualan.
Starenje je složen proces kome nije pronadjen uzrok.
OSNOVNI POJMOVI
• GERONTOLOGIJA je nauka o starosti i starenju. Uključuje sve profesije koje se bave fenomenima procesa starenja: sociologe, socijalne radnike, psihologe, biologe, antropologe, ekonomiste, lekare (od grčke reči geron-starac, logos=nauka)
• GERIJATRIJA istražuje najprikladnije načine lečenja i rehabilitacije. Medicina starijih osoba.
• PSIHOGERIJATRIJA-psihijatrija starije dobi
TEORIJE STARENJA
1. Biološke 2. Psihološke 3. Sociološke
PSIHOLOŠKE TEORIJE STARENJA
• T. životnog veka
• T. toka ljudskog života
• T. životnih razdoblja K.Gustav Junga
• T. razvojnih zadataka R. Havighursta
• T. psihosocijalnog razvoja Eriksona
• Kognitivna teorija starenja Thomae
SOCIOLOŠKE TEORIJE STARENJA
-Sociološke teorije starenja imaju za cilj da objasne promene u odnosu pojedinca i društva do kojih dolazi u procesu starenja, koje se ogledaju u promenama socijalnih aktivnosti, socijalnih interakcija i socijalnih uloga starijih osoba.
Makro i mikro sociološke teorije starenja
-Starost predstavlja treće (četvrto) doba života (detinjstvo, zrelo doba i treće-četvrto doba).
-Ljudski vek se produžava, a mnoge promene u čovekovom biološkom ciklusu odvijaju se nešto ranije ili nešto kasnije nego što je to ranijih decenija bio slučaj, menja se vreme u kome se osvajaju različite socijalne uloge:
Npr. Pubertet kod devojčica nastupa ranije, klimakterijum kod žena kasnije, žene kasnije postaju majke. Ritam životnog ciklusa trpi promene.
KADA NASTUPA STAROST?
-Shodno tome, teško je odrediti kada počinje starost,tj. hronološka starost ne odgovara biološkoj starosti i nije mera fizičke i intelektualne starosti.
-Čovek nije star onoliko koliko ima godina već kako se odnosi prema njima.
-Hronološka ,,granica“ starosti se stalno produžava. Trenutno je pomerena na 65 ili više godina.
-Svetska zdravstvena organizacija (SZO) uzima 60 godina kao granicu, zbog kraćeg životnog veka u nerazvijenim zemljama.
-Kao statistička kategorija, u savremenim društvima se izračunava na bazi dobne granice u kojoj nastupa prestanak aktivnog radnog ciklusa (penzionisanje) i veličine kontigenta ,,starih“ u opštoj populaciji.