Svojina i moc

SVOJINA

Svojina je istorijski ustanovljen društveni odnos nejednakih mogućnosti individualnog, zajedničkog ili kolektivnog prisvajanja, korišćenja i raspolaganja ograničenim prirodnim i društveno-kulturnim dobrima.

Svojinom su normativno regulisani odnosi između ljudi u vezi sa stvarima.
Kao jedna od najstarijih i univerzalnih društvenih ustanova, deluje kao snažan činilac društvene integracije i kao temelj uspostavljanja društvene nejednakosti između vlasnika i nevlasnika.
U životinjskom svetu prisvajanje je instiktivno, a u ljudskom društvu je normativno regulisano i odvija se “unutar i posredstvom” društva (Marks). Zbog tog normativnog regulisanja prisvajanja, svojina postaje društveni odnos, i može se reći da svojine nema u prirodi, nego samo u društvu.

Suština svojine:
*s jedne strane: u prisvajanju i posedovanju
*s druge strane: u lišavanju ili isključivanju drugih ljudi iz vlasničkih prava nad tom stvari.
Zbog svog velikog značaja za ličnost i društvo, svojina je privlačila pažnju velikog broja filozofa, ekonomista, pravnika, sociologa.
– Aristotel je govorio da samo privatna svojina privlači ljude na rad i da bez nje nastupa reorganizacija društva.
– Mnogi mislioci su smatrali da svojina predstavlja ključnu ustanovu ili instituciju građanskog društva.
– Kant je smatrao da onaj ko nema svojinu, nema ni ličnost jer se bez nje nužno nalazi u odnosu podređenosti i zavisnosti.
– Žan Žak Ruso je govorio da privatna svojina predstavlja tvorbeni činilac građanskog društva, ali i izvor nejednakosti među ljudima.
U ekonomskom smislu, predstavlja pobudu i cilj ekonomske delatnosti koju ljudi obavljaju da bi podmirili svoje potrebe
U pravnom smislu je ustanova koja obuhvata zakonske propise kojima se reguliše prisvajanje.
U sociloškom smislu, svojina je društveni odnos, tj. odnos između ljudi sa obzirom na stvari.

Svojinski nosioci
U strukturi svojinski odnosa uvek se moraju razlikovati subjekt svojine ( vlasnik, titular ) i objekt svojine ( predmet, dobro koje se prisvaja, koristi ili se njime raspolaže ).
Svojinski odnosi su prema tome, ne samo uzrok nego i posledica dr. ustanovljenih nejedankih mogućnosti prisvajanjam korišćenja i raspoloaganja dobrima. To predstavlja važan element vertikalne dr. strukture i bitan činilac društvenog raslojavanja.

Osnovni svojinski oblici

1. PRIVATNA SVOJINA
– Zasniva se na načelu privatnosti, što znači da je pojedinac kao privatno lice nosilac svojinskih ovlašćenja.
– Pokazala se kao efikasan regulativni i integrativni instrument.

2. KOLEKTIVNA SVOJINA
– Zasniva neki kolektivni subjekt kao nosilac svojinskih ovlašćenja.
– To može biti neka grupa, udruženje, ili država i celo društvo, koje uvek reprezentuje neka ustanova ili kolektivitet.

Prvi oblici kolektivne svojine:
– Odnosili su se na zemlju, a nosioci su bile male prvobitne zajednice: porodične zadruge, selo ili etničke zajednice ( rod, bratstvo, pleme )
– U feudalizmu je takođe postojala.
– Ni moderni oblici kolektivne svojine nisu imuni od eksploatacije.

Eksploatacija je znači zastupljena u svim oblicima svojine, jer ekonomska moć nije ravnomerno raspoređena, odluke donose poglavar, menadžer ili državni funkcioner.