Teorija i planiranje privrednog razvoja

1.  Uvod
Akumulacija je bitna pretpostavka privrednog razvoja, što znači da je svako društvo prinuđeno da akumulira, kako bi se moglo razvijati i opstati. Zato je i potrebno istaći vezu između akumulacije i privrednog razvoja: pri-vredni razvoj jedne zemlje u značajnoj meri zavisi od njene sposobnosti da izvrši određenu akumulaciju što znači da je privredni razvoj u nerazvijenim zemljama veoma ograničen.
Svet se sastoji od privredâ koje imaju različite oblike i veličine. Postoje veoma bogate i veoma siromašne zemlje. Neke zemlje imaju dinamičan rast, dok druge uopšte ne beleže nikakav rast. Međutim, najveći deo privredâ nalazi se negde između ove dve ekstremne vrednosti. Podaci koji nas najviše interesuju i koje posebno posmatramo u razmatranjima rasta i razvoja, su podaci o bruto domaćem proizvodu po glavi stanovnika i po zaposlenom.
Danas u ekonomiji postoje ekonomska saznanja koja omogućuju da se izbegnu katastrofe kao što su recesije, koje su se dogodile tokom dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka u Velikoj Britaniji i SAD. Obe recesije bile su rezultat grešaka u monetarnoj politici. Medjutim, danas imamo instrumente čijom primenom je moguće izbeći nesreće kao što je hiperinflacija.  S druge strane, ekonomisti još uvek tragaju za tajnom ekonomskog rasta.
Makroekonomska stabilnost podrazumeva nisku inflaciju, dakle unutrašnju ravnotežu i održiv platni bilans – spoljnu ravnotežu. Pod unutrašnjom ravnotežom podrazumeva se situacija u kojoj je realna proizvodnja blizu ili na nivou potpunog korišćenja kapaciteta, a stopa inflacije je niska. Pod pojmom spoljne ravnoteže podrazumeva se situacija u kojoj se pozicija tekućeg računa platnog bilansa održava prilivom kapitala u uslovima koji su usaglašeni sa mogućnošću rasta, bez nametanja bilo kakvih ograničenja na spoljnotrgovinski pro-met i plaćanja.

2. A k u m u l a c i j a  k a p i t a l a
Kapital je ekonomska vrednost koja se ulaže u proizvodnju ili neku drugu delatnost sa osnovnim ciljem da donese prihod. Od njegovog obima i strukture zavisi privredni razvoj svakog društva, a njegovo postojanje i pravilna alokacija je osnovni uslov društveno-ekonomskog razvoja jedne zemlje.
Kapital u današnjem obliku i značenju se pojavljuje u srednjem veku sa pojavom trgovine i bogatstva koje je stečeno ovom delatnošću. Medjutim, bez obzira na vremensku distancu, pojam kapitala i njegovo značenje je ostalo isto a odnosi se na ukupnost dobara koja svojim vlasnicima donosi određene prihode.
Ponudu kapitala predstavljaju sva raspoloživa novčana sredstva u dužem roku od godinu dana. Pri tome ovde mislimo na svu sumu kapitala koji potiče iz nekoliko izvora

a)    Štednja – kao oblik odložene potrošnje
b)    Transformisanje mobilisanog novca u kapital banke
c)    Zajmovi iz inostranstva

Domaća štednja-  štednja kao osnovni oblik akumulacije novčanih sredstava je bitna pretpostavka privrednog razvoja na čijoj osnovi se ostvaruje viši nivo blagostanja u društvu. Po mnogim ekonomistima ona je najvažniji izvor za formiranje kapitala u jednoj ekonomiji jer predstavlja zdrav oblik formiranih sredstava koji isključivo potiče kao oblik odložene potrošnje i ulaganja sredstava u budućnost.
Jako je važno da privreda jedne zemlje poseduje domaću štednju kao izvor  akumulacije kapitala jer će ona sigurno predstavljati najsigurniji i najekonomičniji oblik  formiranja sredstava na nacionalnom  tržištu kapitala.Kada govorimo o štednji  ona je po pravilu  dobrovoljna, medjutim postoje i prinudno ili nevoljno odricanje jednog dela sadašnje potrošnje.
Primera radi, kada se smanjuje realna kupovna moć novca  dolazi do prinudne štednje, odnosno u uslovima inflacije izazvane visokom monetarnom eskpanzijom.