Odlomak

1. UVOD

Rast i razvoj preduzeća dovodi do umnožavanja poslova, kao i povećanja broja ljudi za njihovo ostvarivanje. Pred operativnim menadžmentom je izazov kako koordinirati njihov rad da bi se kroz zajedništvo dobilo više od prostog zbira njihovih pojedinačnih učinaka. Menadžeri mogu imati različite metode u rešavanju problema, što je i logično, jer se svaki cilj može ostvariti na više načina. To će zavisiti od brojnih i relevantnih faktora: vrste delatnosti, složenosti poslovanja, disperzije poslovnog sistema, stručnosti, iskustva i starosnog doba, menadžera itd. U najvećem broju svetskih korporacija Zapada primenjen je tejloristički metod rada. U modernom menadžmentu tejlorističko-fajolistički pristup je sve manje prisutan u praksi, zbog čega su se pojavili brojni i po pravilu “mekši” metodi u menadžment procesu. O timskom radu je napisano dosta knjiga, članaka, a obavljena su i određena istraživanja. On je u menadžment literaturi prikazan kao najveća poslovna prilika i najveći izazov biznisa.
Priča o kvalitetnim odnosima u rukovodećem timu je najvećim delom priča o timskom radu, ali i o drugim znanjima i veštinama koje mora da poseduje savremeni rukovodilac. Kod obimnih i složenih zadataka koji zahtevaju različite sposobnosti i znanja, ili se sastoje od niza operacija koje se moraju obavljati istovremeno, javljaju se potrebe za timskim radom. Teško je zamisliti organizacije na bazi individualnog rada zaposlenih I krutog rukovođenja. Rukovodstvo organizacije je više nego ikad zainteresovano za maksimalnu iskorišćenost znanja zaposlenih što se ostvaruje u okvirima timskog rada gde se ujedinjuju kadrovski resursi i potencijali za ostvarenje ciljeva organizacije. Međutim, dosadašnja iskustva mnogih organizacija u primeni timskog rada ukazuju na značajan broj subjektivnih otpora i ograničenja koja postoje kod izvesnog broja članova tima. Timove čine ljudi, a poznata je činjenica da ostvarenje uspešnog rada sa ljudima karakteriše visok stepen uspešnosti.
Skup vrednosti koje podstiču takvo ponašanje čine: sposobnost slušanja i konstruktivnog razgovora, civilizovano i tolerantno reagovanje na tuđe stavove, pružanje podrške saradnicima, prepoznavanje interesa i dostignuća drugih itd. Pravi tim karakteriše visok stepen zajedništva u definisanju ciljeva i prioriteta, pobednički mentalitet, sklad i međusobno dopunjavanje članova, sklonost konsenzusu, fleksibilnost mišljenja, sposobnost zajedničkog učenja, mirno i staloženo prevladavanje konflikata u grupi itd. Iz ovih nabrojanih komponenti, jasno je da nije lako stvoriti i voditi dobar tim, ali upravo je u tome vrednost rukovodioca koji u tome uspe.
2. DEFINISANJE TIMOVA I TIMSKOG RADA

Tim predstavlja skup ljudi koji sarađuju pri obavljanju posla kako bi ostvarili zajedničke ciljeve, preuzimajući pritom posebne uloge i primenjujući visok nivo komunikacije kako bi osigurali uspešno usklađivanje svojih napora. On osim cilja mora imati jasnu viziju i svrhu postojanja a članovi tima u ostvarenju cilja međusobno tesno sarađuju i u svojim zadacima se dopunjuju.
Timski rad je metoda koja omogućava nekolicini osoba sa zajedničkim ciljem da svoje sposobnosti najbolje iskoriste međusobnim dopunjavanjem svojih veština i iskustava. Timski rad je zajednički rad grupe ljudi različitog obrazovanja na rešavanju istog problema (zadatka), na istom mestu i u isto vreme.
Osim zajedničkog pristupa i uzajamnog dopunjavanja uloga, komplementarnosti znanja i veština kao i posvećenost zajedničkoj svrsi delovanja što timskom radu daje identitet, timski rad mora posedovati zajedničku odgovornost kako osećaja odgovornosti svakog člana tima prema timu tako i tima prema svakom članu. Može se reći da je timski rad ključna komponenta produktivnosti, efikasnosti, zadovoljstva poslom i rezultata.
Bilo da se radi o preduzeću, ustanovi, instituciji, politici, istraživanju ili bilo kom sličnom poslu, treba imati na umu veliki značaj timskog rada. Da bi se ostvario poslovni i radni uspeh, mnogo više zavisi od dobrog timskog rada nego od pojedinačnog isticanja ili nastojanja. Dobar tim je preduslov dobrog poslovanja i uspešnog rada. Više ljudi, više zna, može i postiže nego pojedinac, ma koliko sposoban bio. Stvaranjem timova i unapređenjem timskog rada, mnoge kompanije su popravile svoje poslovanje, izašle iz krize ili zadržale svoju prednost na tržištu. Timski rad i značaj timova se u svetu kontinuirano (posebno u novije vreme) proučava, prati i razvija. Razvojem i upravljanjem timovima, postiže se u kompaniji bolji stepen razumevanja, saradnje, konsultovanja, preduzimanja akcija, donošenja odluka, timski duh i kvalitetniji rad.
Osim što pružaju mogućnost napretka, timovi takođe stvaraju domen unutar kojeg možemo učiti i rasti kao članovi zajednice, ostavljajući vlastiti sebičan interes po strani u korist zajedničkih interesa, učeći kako uspešno komunicirati, pomagati jedni drugima i upravljajući neizbežnim sukobima tako da ojačamo naše odnose. Radeći na taj način, učimo više nego kada radimo sami, a korisna nam je i srdačnost koju pruža društvena podrška. Zajednička iskustva koja proizlaze iz zajedničkog življenja i rada međusobno nas povezuju, daju nam vredan osećaj pripadanja i omogućuju da izrazimo svoju kolektivnu osobnost i svoju individualnost. Uvođenje timskog rada u preduzeća jedan je od najznačajnijih obeležja uspostavljanja i poboljšavanja kvaliteta sa kraja 20. veka. Transformacija sa individualnog na timski rad usmerava zaposlene da sarađuju jedni s drugima, dele informacije, suočavaju se s razlikama i podrede lične interese za veće dobro tima i korist preduzeća. Svaki skup ljudi koji rade zajedno ne mora nužno biti tim. Što je radni zadatak složeniji to je potreban veći stepen razvijenosti, odnosno za složene zadatke je potreban tim, a ne radna grupa, pošto se one koriste za manje složene zadatke, i za zadatke koji se mogu obaviti u kratkom vremenskom roku.
Timsko učenje je proces poravnavanja i razvijanja kapaciteta tima da bi se došlo do rezultata koje njegovi članovi zaista žele. Izgrađuje se na disciplini razvijanja zajedničke vizije. Izgrađuje se i na ličnoj moći jer se talentovani timovi sastoje od talentovanih pojedinaca.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

  • 14 stranica
  • Menadzment ljudskih resursa Slobodan Andjelkovic
  • Školska godina: Slobodan Andjelkovic
  • Seminarski radovi, Skripte, Ekonomija
  • Srbija,  Beograd,  UNIVERZITET UNION - Fakultet za poslovno industrijski menadžment  

Više u Ekonomija

Više u Seminarski radovi

Više u Skripte

Komentari