Trgovina ljudima

UVOD

Trgovina ljudima je protivpravni akt kojim se narušava međunarodnim propisima i unutrašnjim zakonodavstvom predviđeni poredak i ugrožavaju vitalne vrednosti društva.
Trgovina ljudima predstavlja jednu od najvećih i najprofitabilnijih globalnih kriminalnih aktivnosti, zajedno sa trgovinom narkoticima, oružjem i pranjem novca,  a koji se u današnje vreme opisuje kao ropstvo 21.veka, odnosno moderno ropstvo.
Poslednjih godina zahteva sve veću pažnju i angažovanje naučne i stručne javnosti, kao i nadležnih organa. Posledice koje proizvodi su višestruke, a odražavaju se na bezbednost, blagostanje i ljudska prava njegovih žrtvi.
U ovom seminarskom radu govorićemo o samom pojmu trgovine ljudima, a zatim i ko su žrtve  i uzroci trgovine ljudima. Objasnićemo faze kroz koje se realizuje ova trgovina ljudskim bićima, kakvo je stanje u Srbiji, kada je reč o ovoj pojavi i naravno koji su načini i sredstva kojim se može smanjiti ili sprečiti njeno širenje.

POJAM TRGOVINE LJUDIMA

Pojam trgovine ljudima je novijeg datuma i odnosi se na pojavu koja je poznata pod nazivom „trgovina belim robljem“ , koji ima dugu istoriju. Pitanje trgovine ljudima je još odavno postavljeno kao međunarodni problem. Međunarodne institucije priznaju postojanje ovog fenomena i ističu, da je trgovina ljudima međunarodni problem i da predstavlja jedan od najunosnijih poslova organizovanog kriminaliteta.
U međunarodnim dokumentima, postoje različite definicije pojma trgovine ljudima, koje su široke i neprecizne. Tako npr. Konvencija OUN za suzbijanje trgovine ljudima i eksploatacije drugih u prostituciji iz 1949. godine ne sadrži definiciju trgovine ljudima, već je organičena prostitucijom kao oblikom eksploatacije, pri čemu ne pravi razliku između dobrovoljne i prinudne prostitucije i zanemaruje druge oblike eksploatacije.
Preporuka Komiteta ministara Sveta Evrope iz 2000. godine, Združena akcija Saveta Evropske Unije 97/154/JNA i Ministarska deklaracija iz Haga o evropskim smernicama za efikasne mere prevencije i borbu protiv trgovine ženama radi seksualne eksploatacije iz 1997. godine, su međunarodni dokumenti u kojima se trgovina ljudima isključivo definiše u smislu seksualne eksploatacije. Pri tome se Ministarska deklaracija iz Haga odnosi samo na žene, žrtve seksualne eksploatacije, dok su zanemareni muškarci kao žrtve, odnosno drugi oblici ekspoloatacije. Konvencija OUN o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena iz 1979. godine zabranjuje trgovinu ženama i iskorišćavanje njihove prostitucije, ali ne definiše sam pojam trgovine ženama. Ministarski komitet saveta Evrope u svojoj preporuci R (2000) 11 državama članicama o akciji protiv trgovine ljudskim bićima u cilju seksualne eksploatacije obuhvata problem trgovine ljudima, ali ograničava obim definicije na trgovinu sa ciljem seksualne eksploatacije. Konvencija EUROPOL-a definiše trgovinu belim robljem kao „činjenicu da se jedna osoba podvrgava stvarnoj ili ilegalnoj vlasti drugih lica uz korišćenje nasilja ili pretnji ili zloupotrebljavajući odnos autoriteta ili drugi način radi eksploatacije prostitucije, drugih oblika eksploatacije i seksualnog nasilja u odnosu na maloletnike ili u vezi sa trgovinom napuštenom decom“.
Specijalni izvestilac Ujedinjenih nacija o nasilju nad ženama je 2000.godine usvojio definiciju trgovine ljudima koja je po svom kvalitetu prevazilazila tada postojeće: Trgovina ljudima podrazumeva regrutovanje, prevoz, kupovinu, prodaju, prebacivanje, smeštaj ili prijem osoba: 1) uz pretnju ili upotrebu nasilja, otmice, sile, zastrašivanja, prevare ili prinude (uključujući i zloupotrebu moći) ili dužničko ropstvo, sa ciljem 2) smeštanja ili zadržavanja takvih osoba, bilo da su one plaćene ili ne, u prinudni rad ili ropski položaj, u zajednicu koja je drugačija od one zajednice u kojoj je osoba živela, u vreme kada je opisano počinjeno krivično delo izvedeno.
Najznačajnija međunarodna inicijativa za preuzimanje obaveza članica organizacije UN da se zajedničkom akcijom suprotstave trgovini ljudima, jeste donošenje Protokola UN za prevenciju, suzbijanje i kažnjavanje trgovine ljudskim bićima, naročito ženama i decom, koji dopunjava Konvenciju UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala iz 2000. godine.  Države potpisnice su preuzele obavezu da ropstvo, trgovina robljem služenje, institucije slične ropstvu i prinudni brak, prinudni rad i nehumano postupanje budu ukinuti:

•    trgovina ljudskim bićima podrazumeva vrbovanje, prevoženje, prebacivanje, skrivanje i primanje lica, putem pretnje silom ili upotrebom sile ili drugih oblika prisile, otmice, prevare, obmane, zloupotrebe ovlašćenja ili teškog položaja ili davanja ili primanja novca ili koristi da bi se dobio pristanak lica koje ima kontrolu nad drugim licem, u cilju ekspoloatacije.

Eksploatacija žrtve obuhvata eksploataciju prostitucije drugih lica ili druge oblike seksualne eksploatacije, prinudni rad ili službu, ropstvo ili odnos sličan ropstvu, servtitut ili uklanjanje organa;

•    pristanak žrtve trgovine ljudima na nameravanu eksploataciju je bez značaja u slučajevima u kojima je korišćena bilo koja mera koja je izneta u podstavu (a);
•    vrbovanje, prevoženje, prebacivanje, skrivanje ili primanje deteta za svrhe eksploatacije smatra se trgovinom ljudskim bićima, čak i ako ne obuhvata bilo koje od sredstava iznetih u podstavu (a) ovog člana;
•    dete znači bilo koju osobu mlađu od 18 godina (čl.3 Protokola).

Shvatanje trgovine ljudskim bićima, predviđeno ovim protokolom ima određene prednosti u odnosu na prethodna rešenja zbog toga što:

•    širina definicije pod kojom se mogu podvesti svi oblici trgovine ljudima, je bez ograničenja na žene kao žrtve i određene oblike eksploatacije (najčešće prostitucija);
•    bazični elemenat definicije jeste ropstvo, ropski položaj, služenje odn. prinudni rad:
•    bitni elemenat trgovine ljudima jeste ograničenje slobodne volje žrtve kroz primenu sile, zloupotrebu moći ili prevaru, pri čemu pristanak žrtve na nameravanu ekploataciju ne isključuje postojanje trgovine ljudima;
•    prelazak međunarodno priznate granice od strane žrtve nije neophodan uslov za postojanje trgovine ljudima, iako je reč o transnacionalnom organizovanom kriminalu.