Troskovi

UVOD
Pod pojmom troškova se podrazumevaju utrošene vrednosti u reprodukciji koji se utvrđuju kao proizvod utrošaka elemenata proizvodnje i njihovih cena po jedinici utrošaka. Cilj preduzeća nije samo proizvodnja što veće količine proizvoda ili pružanje usluga, već i ostvarivanje što nižih troškova. Svako povećanje troškova, iznad objektivno uslovljenih, neposredno utiče na dobit preduzeća. Ukupni troškovi su samo cenom izražena trošenja do kojih dolazi u vezi sa proizvodnjom, ali oni nisu jedini izdaci koje preduzeće ima da bi obezbedilo proizvodnju. Da bi preduzeće moglo utrošiti materijalna sredstva u proizvodnju, prethodno treba da ih angažuje. Sredstva koja preduzeće angažuje su osnovna ili obrtna sredstva. Na angažovana sredstva, bilo osnovna ili obrtna, preduzeće plaća kamatu, a ponekad i zemljarinu. Kamata i zemljarina su osnovna sredstva i kamata na obrtna sredstva predstavljaju neophodne izdatke, baš kao što su i troškovi neophodni izdaci da bi bilo proizvodnje. Upravljanje troškovima deo je ukupnog procesa upravljanja poslovnim uspehom preduzeća.Iz praktičnih iskustava i veština, razvilo se u nauku koja proučava metode pripreme i korišćenja informacija za potrebe donošenja upravljačkih odluka u poslovnoj praksi.Obuhvata sve postupke kojima se u poslovanju preduzeća procenjuje odnos između troškova i koristi.Cilj je u dugom roku maksimizirati dobit.Nije svrha troškove po svaku cenu snižavati, već je svrha preduzimati aktivnosti, premda one stvaraju troškove radi osiguravanja trajno profitabilnog poslovanja. Treba reći da značenje upravljanja troškovima proizilazi iz praktične činjenice da žrtvovanje resursa koji su u vezi sa određenim učincima nije nipošto neograničeno. Naime, u tžišnoj ekonomiji troškovi se moraju kretati u ograničenim okvirima. Ograničenja obično leže u činjenici da je potrošnja resursa, za određene učinke, ograničena prodajnom cenom koja se u konkurenciji sa drugima može postiči na tržištu.
Prema tome mogućnosti pokrivanja troškova za određene tržišne proizvode redovno se kreće unutar odnosa između sledećih ključnih ekonomskih kategorija:
PRIHODI – RASHODI = DOBIT PRODAJNA
CENA – TROŠKOVI = DOBIT

Iako se u trgovini ne stvaraju materijalne upotrebne vrednosti, prometni proces, takođe, prouzrokuje trošak. Naime, trgovinska preduzeća kao nosioci prometa nabavljaju robu od proizvođača, a zatim je dopremaju, čuvaju,sortiraju, razmeravaju, akuju i najzad, prodaju. Stručne i druge službe sve ove radnje evidentiraju i knjigovodstveno obrađuju. Prodajom robe i njenom primopredajom završava se kupoprodajni proces u trgovini. Ovaj proces i ostale radnje koje obavlja trgovinsko preduzeće prouzrokuju angažovanje i trošenje živog i minulog rada. Pored toga trgovina, kao i druge privredne organizacije, plaća doprinose društvu.
Zbog toga se troškovi trgovinskih preduzeća u kalkulativnom smislu širi od troškova u smislu ekonomske teorije. Troškovi trgovine definišu se se kao navčani izraz utrošenih elemenata radnog procesa, uključujući društvene doprinose i druge izdatke koji sačinjavaju cenu robe i usluga trgovinskih preduzeća. Troškovi kao naočani izraz utrošenih elemenata radnog procesa ( sa doprinosima i drugim izdacima ) moraju se po logici ekonomije nadoknaditi. To se obavlja iz prihoda koje ostvari preduzeće prodajom svojih proizvoda i usluga.U trgovini se u tu svrhu pri obračunu cena primenjuje tzv.razlika u ceni. Za usmeravanje trgovinskih preduzeća potrebna je ne samo dobra definicija, već i dobro smišljena podela troškova. Ova podela može se obavljati sa raznih stanovišta i, takoreći, neograničeno. Za potrebe praktične delatnosti, analize i poslovne politike preduzeća dovoljno je ograničiti se na sledeće vrste troškova: 1. Sa stanovišta osnovnih elemenata radnog procesa razlikuju se troškovi sredstava za rad, troškovi predmeta rada i radne snage.
2. Sa stanovišta reagovanja pojedinih troškova u odnosu na promene u obimu proizvodnje (u trgovini prometa) razlikuju se fiksni i varijabilni (proporcionalni, degresivni, i progresivni) troškovi i,
3. Sa stanovišta obračuna i kalkulacije razlikuju se pojedinačni i opšti troškovi. Ovo su osnovne vrste troškova u trgovinskim preduzećima.

Ako je osnovni cilj preduzeća da ostvari najveću moguću dobit, onda is toga indirektno proizilazi da je istovremeno osnovni cilj preduzeća minimizacija troškova.
Ali to nije sve. Troškovi nisu samo statička kategorija, već zavise i od vremena (inflacije, globalnih ekonomskih kretanja…), prostora i tokova u preduzeću.
Da bi uspešno upravljali preduzećem, rukovodioci (menadžeri) moraju u svakom trenutku znati iznose troškova.To je kao kada sednete u taksi i tokom vožnje posmatrate taksimetar kako otkucava cenu.
Ali da biste poneli dovoljno novca za prevoz morate prvo isplanirati troškove prevoza. A pošto je osnovna funkcija menadžera planiranje, oni pre svega moraju planirati troškove koji će nastajati u budućnosti. Da bi smo uspešno planirali dobit preduzeća, a samim tim i troškove, potrebno je pre svega poznavati njihovu strukturu i dinamiku. Analiza troškova i karekteristični tipovi troškova jeste ujedno i tema sledećeg odeljka ovog rada.