Tržište kapitala

UVOD

Tržište kapitala predstavlja prostor na kome se sučeljavaju ponuda i tražnja za kapitalom. Kapital predstavljaju sve hartije od vrijednosti sa rokom dospjeća dužim od godinu dana. Postoji primarno i sekundarno tržište kapitala. Tržište kapitala inkorporira u sebi sledeća tri tržišta: kreditno- investiciono tržište, hipotekarno tržište i tržište vrijednosnih papira dugoročnog karaktera. Izvori kapitala u okviru jedne nacionalne ekonomije su: novčana štednja, transformacija u kapital (zajmovni kapital i akcijski kapital). Kupac i prodavac kapitala dogovaraju se o predmetu i uslovima kupoprodaje. Najbitniji uslov svake kupoprodaje kapitala jeste njegova cijena. Kao učesnici na tržištu kapitala se najčešće pojavljuju: investitori kapitala, preduzetnici kapitala, posrednici u formi banaka i drugih bankarskih organizacija specijalizovanih finansijskih isntitucija kao berzi i država. Sa aspekta tržišnog odnosa, učesnici na tržištu kapitala se mogu svrstati u neposredne učesnike i posredne učesnike.
Posrednici na tržištu kapitala su najmalobrojniji, a najvažniji učesnici na tržištu kapitala. Mogu se svrstati u sledeće grupe: banke i druge finansijske organizacije, investicioni fondovi i berze kao specijalizovane funkcije. Banke koriste tržište kapitala za obavljanje tzv. prerađivačke funkcije novčanih sredstava. Ulogu banaka na tržištu kapitala možemo pratiti kroz njihovu aktivnost na primarnom i na sekundarnom tržištu kapitala.
U savremenim tržišnim ekonomijama dolazi do snažnog razvoja investicionih fondova čiji je cilj da poboljša proces kupovine vrjednosnih papira od strane investitora. Postoje razni oblici investicionih fondova: otvoreni, zatvoreni i oročeni investicioni fond. Generalna sistematizacija investicionoh fondova izgleda ovako: investicioni fondovi koji sredstva ulažu u akcije, investicione fondove koji sredstva ulažu u obveznice i investicioni fondovi koji sredstva ulažu u instumente novčanog tržišta.
Kompanije za osiguranje predstavljaju značajne institucionalne investitore na tržištu kapitala. Mogu se organizovati kao akcionarska društva, ili kao zajedničke kompanije. Prema predmetu osiguranja mogu se podjeliti na: koje osiguravaju život i na koje osiguravaju imovinu.
Penzione fondove formiraju korporacije, sindikati ili vlade zemalja radi plaćanja penzija. Razlikuju se dva osnovna tipa penzionih fondova: penzioni fondovi privatnog tipa i penzioni fondovi javnog tipa.
Odnos izmedu emitenata i banke reguliše se na dva osnovna nacina i to: zaključivanjem ugovora i zaključivanjem komisionog ugovora.

POJAM, FUNKCIJE I CILJEVI TRŽIŠTA KAPITALA
Tržište kapitala predstavlja institucionalno organizovani prostor sa svim potrebnim elementima za njegovo funkcionisanje, u određenom vremenu i definisanim pravilima i uzansama ponašanja učesnika. Na tom prostoru i u okviru njegovog okruženja i pravila ponašanja se susreću pinuda i tražnja sa kapitalom. Tržište kapitala u osnovi, predstavlja specijalizovano tržište na kome se kapital traži i nudi dugoročno i na kome se trguje već emitovanim dugoročnim vrijednosnim papirima. Primarno tržište kapitala ima vitalnu funkciju kreiranju kapitala. Mehanizam kroz koji funkcioniše primarno tržište kapitala je process koji oznčava razmjenu finansijskih sredstava. Kreira se kapital i inicijalna prodaja na tržištu kapitala. Nakon toga, emitovane akcije i obveznice dobijaju relativno nezavistan život i cirkulišu na sekundarno tržištu kapitala.
Sekundarno tržište kapitala prihvata na primarnom tržištu emitovane akcije i obveznice i odreduje uslove da se njime trguje. Vanberzanski način funkcionisanja tržišta je sistem dogovorenog tržišta. Za razliku od tržišta novca, tržište kapitala u svim zemljama tržišne privrede je institucionalnog karaktera. Tržište kapitala inkorporira u sebe sledeća tržišt:

1. kreditno-investiciono tržište;
2. hipotekarno tržište;
3. tržište vrijednosnih papira dugoročnog karaktera.

Prema tome, tržište efekata samo je jedan segment tržišta kapitala koje kompleksna tržišna kategorija sastavljena od tri specijalizovana tržišta, zavisno od finansijskih instrumenata koje se kupuju i prodaju. Predmet kupoprodajnih transakcija na tržištu kapitala je isključivo kapital. To znaci da se pojam kapitala sa aspekta tržišta kapitala izjednačava sa pojmom štednje i pojmom plasmana te štednje na rok koji nije kraći od jedne godine. Prema tome, izvori kapitala u okviru jedne nacionalne ekonomije su:

1. Nvčana štednja kao osnovni izvor kapitala. Ona zavisi od: zarade, akumulacije, očekivanog prihoda u budućem period, razvijenosti instrumenata stimulativne štednje i funkcionisanja i razvijenosti sekundarnog tržišta vrijednosnih papira. Sa aspekta vlasnika, štednja može imati svoj pojavni oblik kao: štednja pojedinca ili stanovništva, štednja privrednog sektora i štednja javnog sektora.
2. Transformacije u kapital je drugi značajni izvor kapitala koji predstavlja rezultat rada bankarsko-finansijskog sektora i njegove mogućnosti da bilo koji bolik štednje transformiše u kapital.