Trzižne sile ponude i tražnje

UVOD

Ponuda predstavlja količinu dobara (proizvoda i usluga) koju su prodavci (proizvođači, trgovci) sposobni i spremni da prodaju na tržištu u datom trenutku i po datoj razumnoj ceni.
Ponuda zavisi od cene. Ukoliko je cena viša biće veća i ponuda. Ukoliko je cena niža biće manja i ponuda. Prema zakonu ponude postoji upravna proporcija između cene i ponuđene količine: niža cena – manja ponuda, viša cena – veća ponuda.
Pad cena dovodi do pada ponude. Proizvođači se povlače sa tržišta jer po datoj ceni nisu u mogućnosti da pokriju troškove poslovanja u stvaranju proizvoda i usluga. Pod tražnjom (demand) se podrazumeva određena količina proizvoda i usluga koju su potrošači sposobni i spremni da kupe u određenom trenutku po određenoj ceni. Kupci će više kupiti pri nižoj ceni, a manje pri višoj ceni. Između cene i tražene količine proizvoda i usluga postoji obrnuta proporcija. Pad cena ponuđene količine proizvoda i usluga dovodi do povećanja tražnje od strane postojećih kupaca ili se pojavljuju novi kupci koji su spremni da kupe ponuđene količine po nižoj ceni.
Za veći broj proizvoda i usluga postoji pozitivan odnos između ponuđene količine neke robe i visine njene cene. Kada se tržišna cena neke robe relativno poveća proizvođači će nastojati da ponude veće količine na određenom tržištu u jedinici vremena. Suprotno, ako se cena neke robe relativno smanji proizvođači će nastojati da smanje njene količine namenjene prodaji. Ideja da će proizvođač proizvesti više kada je cena relativno visoka i manje kada je cena relativno niska podrazumeva intuitivno ponašanjc pojedinca. Visoka cena podstiče proizvođače da povećaju autput zato što, pri ostalim nepromenjenim uslovima mogu ostvariti veće profite. Izgledi za ostvarivanjem relativno većih profita u proizvodnji određene robe stimulišu proizvođače da napuste manje profitabilne aktivnosti i da povećaju autput roba koje imaju relativno više tržišne cene. Ravnoteža je situacija u kojoj je cena dostigla nivo gde je ponuđena količina jednaka traženoj količini. Cena se zove ravnotežna cena, a količina ravnotežna količina. Ravnotežna cena je cena koja izjednačuje ponuđenu količinu i traženu količinu.
Ravnotežna količina je ponuđena količina i tražena količina pri ravnotežnoj ceni. Ravnotežna cena se ponekad naziva i cena pri kojoj se „čisti“ tržište jer je pri ovoj ceni svako na tržištu zadovoljan: kupci su kupili sve što su želeli da kupe, a prodavci su prodali sve što su želeli da prodaju.

TRŽIŠTE

Tržište je ekonomska kategorija istorijskog karaktera. Uslovljeno je razvitkom proizvodnih snaga društva, viškom proizvoda i pojavom robe. Najčešće se definiše kao sveukupnost ponude i tražnje. Tržište je oblik veze koja postoji između različitih robnih proizvođača. Uloga tržišta u svakoj robnoj privredi je velika. U robnoj proizvodnji tržište je osnovni regulator odnosa ponude i tražnje.

Osnovne funkcije tržišta pozitivno utiču na ekonomski razvoj i, s tim u vezi, dolaze do izražaja sledeće funkcije tržišta:

1. proces razmene materijalnih dobara, tj. metamorfoza robe u novac (R – N);
2. primarna raspodela društvenog proizvoda i nacionalnog dohotka na pojedine oblasti i grane unutar tih oblasti. Ova raspodela se vrši posredstvom cena;
3. tržišni zakoni, pre svega zakon vrednosti, koji ukazuju u kojoj meri rad robnih proizvođača društveno priznat;
4. uticaj tržišta na obim i strukturu proizvodnje;
5. uticaj tržišta na obim i strukturu potrošnje.

Iz izloženog proizilazi da i kod nas treba da dođu do izražaja četiri poznate nezamenljive funkcije tržišta – informativna, selektivna, alokativna i distributivna funkcija. Informativna-Tržište pruža jednu informaciju o ponudi i tražnji za određenom robom, uslugom, a to je tržišna cena. Selektivna-Tržište vrši selekciju privrednih subjekata, nagrađuje uspesnije a eliminiše neuspesne. Alokativna-Kretanje cena utiše na vlasniške resurse, porast cena proizvoda u određenim delatnostima omogućava porast zarade i ekstra dobit i obrnuto. Vlasnici resursa povlače resurse iz delatnosti sa lakšijom zaradom i ulažu ih u delatnosti gde je veca mogućnost zarade. Distributivna-Primarna raspodela domaćeg proizvoda utiče na formiranje cena faktora proizvodnje i na osnovu toga njihovi vlasnici stiču dobit, tržišne cene faktora proizvodnje utiče i na formiranje primarne raspodele. Postoji posebna naučna disciplina koja se bavi razvrstavanjem tržišta prema različitim kriterijumima, a koju nazivamo tipologijom tržišta. Najznačajniji kriterijumi za razmatranje tržišta jesu:

• Prostor na kome se vrši razmena robe: lokalno, regionalno, nacionalno, svetsko.
• Stepen slobode delovanja zakona ponude i tražnje: slobodno i kontrolisano.
• Veličina prometa: tržište prodaje na malo i tržište prodaje na veliko.
• Vrste robe: tržište kafe, automobila, …
• Broj ponuđača robe natržištu: monopolno, oligopolno, polipolno.
• • Broj kupaca robe: monoksono, oligopsono, polipsono.