Ucenje i umor, uslovi učenja, radne navike

Ucenje i umor, uslovi učenja, radne navike

U V O D

Učenje kao proces sticanja znanja, navika i sposobnosti, bilo je oduvek važno pitanje kojim su se bavili mnogi naučnici kako bi došli do što pouzdanijih saznanja o procesu učenja, kako se na njega može uticati, a sve to u cilju pronalaženja lakših i racionalnijih puteva ka novim znanjima, osobinama i navikama.
Učenje je proces u kome se stiču iskustva i usvajaju znanja. Međutim, učenje kao proces ne odnosi se uvek i samo na sticanje znanja, već se učenjem stiču i razne motorne veštine, formiramo osećanja i različite osobine ličnosti.
Umor je prolazno, psihofizičko stanje slabijeg funkcionisanja organizma, koje je posledica dužeg i napornog rada. Na spoljašnjem, objektivnom planu, umor se manifestuje kao opadanje kvaliteta i kvantiteta radne delatnosti, pojavljivanje nekoordinisanih pokreta pri radu i sl. Na unutrašnjem, subjektivnom planu izražava se osećanje neraspoloženja, zamora, bola, iscrpljenosti, razdražljivosti, a manifestuje se kao bezvoljnost i nedostatak interesovanja za rad.
Veze između učenja i umora su značajne, u pogledu smanjenja količine i kvaliteta znanja, veština i navika, koje čovek može primiti i steći, sa povećanjem intenziteta umora.
Svi povoljni i nepovoljni uslovi učenja i rada mogu se podeliti na: fizičke, organske ili fiziološke, socijalne i psihološke uslove.Svi ovi uslovi, ukoliko ih je subjekt svestan i reaguje na njih, postaju psihološki uslovi.
Jedan od značajnih faktora uspešnog učenja su radne navike učenika. Čak ni veoma sposobni i jako motivisani učenici ne postižu uspeh koji odgovara njihovim sposobnostima i radu ukoliko nemaju razvijene radne navike, odnosno navike da planski i sistematski rade. Kod prosečnih učenika nedostatak radnih navika je čest uzrok neuspeha u školi.
1. UČENJE

1.1. Pojam učenja

Učenje predstavlja relativno trajne promene ponašanja stečene iskustvom. Zato pod učenjem podrazumevamo proces kojim se stiču iskustva i usvajaju znanja, koji je usmeravan obrazovanjem, ali zavisi i od napora koji u njega ulaže ljudsko biće.
Učenje je vrlo složen proces koji obuhvata psihičku i telesnu stranu čovekovog života. To je složen psihički proces koji se ogleda u sticanju znanja, veština i navika kao i formiranju ličnosti.Uz pomoć učenja čovek otkriva i potvrduje ličnu ljudsku suštinu koja mu je zadata, a ne data nasledjem. Oslonac za učenje predstavlja radoznalost, tj. želja za saznanjem koje se može pojaviti i onda kada su sve ostale potrebe zadovoljene, i manifestuje se kroz želju da se sve oproba, shvati, upozna i nauči.

1.2. Učenje i pamćenje

Pojmovi pamćenja i učenja usko su povezani na više načina. Naime. definicije učenja i pamćenja se medjusobno prepliću i zato pojedini autori smatraju da oni predstavljaju dve strane istog procesa.
Učenje možemo definisati kao sticanje odredjenih novih oblika ponašanja, a pamćenje kao zadržavanje onoga što je učenjem stečeno. Pamćenje možemo proučavati kao sposobnost i kao proces. Kao sposobnost predstavlja jedan deo opštih intelektualnih sposobnosti, dok kao proces pamćenje možemo definisati kao ono što je stečeno prethodnim iskustvom i korišćenje tog iskustva.
2. UMOR

2.1. Pojam i vrste umora

Umor je teško definisati, pre svega zbog toga što je priroda umora veoma složena pojava. Uobičajena definicija da je umor „smanjenje radne sposobnosti zbog izvršenog rada“ ima praktičnu vrednost, ali ne opisuje prirodu umora, jer smanjenje sposobnosti za rad može biti prouzrokovano nizom različitih promena, počev od hemijskih pa do psiholoških. Uopšteno govoreći, pod umorom se podrazumeva opadanje radne efikasnosti ili učinka posle dužeg izvođenja fizičke ili mentalne aktivnosti, a otklanja se odmorom.
Prema vrsti radne aktivnosti mogu se razlikovati dva glavna tipa umora: fizički ili
telesni umor, koji je posledica pojačane fizičke aktivnosti i mentalni, koji nastaje kao
posledica dugotrajnog ili intenzivnog intelektualnog rada. Ove tipove umora karakterišu različiti oblici ispoljavanja, kao i vreme pojave tokom izvođenja određene aktivnosti.
3. UČENJE I UMOR

3.1. Zavisnost učenja i umora

Učenje je rad, jer predstavlja izvršenje određenih društvenih obaveza od strane učenika. Rad se obično deli na fizički i duhovni (intelektualni). Polazeći od toga da je učenje složena delatnost subjekta i zahteva od njega umnu i telesnu zaokupljenost, onda je posledica i odgovarajući utrošak snage subjekta. Priroda umora je krajnje složena i promenljiva, jer zavisi od vrste posla, uslova rada, ali i od psihofizičkih karakteristika osobe koja obavlja posao. Upravo zbog ove složenosti umora, javljaju se i različite definicije, već prema tome kom aspektu umora se pridaje veći značaj.
Sa psihološkog stanovišta, umor predstavlja doživljaj nelagodnosti, mlitavosti, bezvoljnosti, a ponekad i iscrpljenosti.
Fizički umor se najčešće povezuje sa nedostakom energetskih materija pre svega šećera i kiseonika, koji su neophodni ne samo pri mišićnim već i u centralnim i periferijskim nervnim procesima.
Primetni znaci koji ukazuju na umor subjekta, kao posledica učenja su: gubljenje sabranosti pažnje, znatno smanjenje radnog učinka i drugi psihički pokazatelji i promene u ritmu pulsa, zevanje, telesna napregnutost i slični fiziološki pokazatelji.
Umor, izazvan naporom redovnog učenja, negativno utiče i na proces usvajanja znanja. I to najpre, stoga što ometa sabranost pažnje, a onda, s obzirom na svoja obeležja, usporava i slabi proces pamćenja i podstiče zaboravljanje. Međutim, osim redovne povezanosti učenja i umora, javljaju se tokom rada činioci koji neredovno i nepotrebno izazivaju umor, a time slabe i samo učenje. Pri tom se misli na posledice uslovljene nepridržavanjem pravilnosti u smislenom učenju. Nepredviđanje vremena odmora tokom rada u programu i planu učenja, ili uopšte nepostojanje programa i plana prvi su povodi suvišnog umora i ometanja učenja.
Učenje za mnoge učenike predstavlja težak posao, jer moraju da menjaju životne i radne navike, a to nije lako. Naravno, jedini pravi način da se prebrode sve teškoće jeste da se određeno gradivo za najkraće vreme temeljno savlada, a tu mogu pomoći metode uspešnog učenja. Vrlo je važno da učenici nalaze zadovoljstvo u onome što su naučili. Umor se povećava ako opsežniju i složeniju građu učimo samo neprestanim čitanjem, umesto primenom metode izvoda ili pitanja. Nepotreban umor izaziva jednako neodgovarajuća, i loše sprovođena nastava. Na kraju, kod ponavljanja posebno odabiranjem neodgovarajućeg načina ponavljanja (ali i ostalim nepravilnostima), učimo neekonomično, a to je ozbiljan povod umoru i neuspešnom učenju.