Ugovor o dozivotnom izdrzavanju

 
Uvod
Ugovorom o doživotnom izdržavanju, obavezuje se jedno lice – davalac izdržavanja, da vas do kraja života izdržavati drugo lice – primaoca izdržavanja, a da će mu ono za uzvrat ustupiti svoju imovinu, najčešće je to stan, s tim da će navedena imovina postati njegova tek posle smrti primaoca izdržavanja.
Ova vrsta ugovora postaje veoma popularna tek nakon masovnog otkupa stanova.U to vreme ljudi su ga često zaključivali a da nisu u potpunosti znali koja sve prava i obaveze iz njega proističu.
Međutim veoma je potrebno upoznati se sa njegovom suštinom.
Ugovor o doživotnom izdržavanju
Ugovor o doživotnom izdržavanju je obligacioni ugovor koji je od posebnog značaja za nasledno pravo i kao takav je regulisan Zakonom o nasleđivanju (”Sl. glasnik RS”, br. 46/95 i 101/2003 – odluka USRS) od člana 194.do člana 205.
Ovaj ugovor se odnosi na imovinu koju primalac izdržavanja ima u momentu zaključenja ugovora, a njegov značaj za nasledno pravo proizilazi odatle što imovina primaoca izdržavanja koja je obuhvaćena ugovorom ne ulazi u njegovu zaostavštinu.
Zakon o nasleđivanju reguliše pojam ugovora, forma ugovora, posebne slučajeve ništavosti ugovora, doživotno izdržavanje više lica, doživotno izdržavanje u korist trećeg lica, obezbeđenje i neprenosivost prava iz ugovora, raskid ugovora zbog poremećenih odnosa i promenjenih okolnosti, pravo zakonskih naslednika primaoca izdržavanja, te šta se dešava sa ugovorom u slučaju smrti davaoca izdržavanja.
Kod ugovora o doživotnom izdržavanju ugovorne strane su primalac izdržavanja i davalac izdržavanja.Davalac izdržavanja može biti fizičko ili pravno lice, ali ako je davalac izdržavanja fizičko ili pravno lice koje se u okviru svog zanimanja ili delatnosti i stara o primaocu izdržavanja (medicinsko osoblje, bolnice, različite agencije i sl.) ugovor će biti ništav ukoliko prethodno nije dobijena saglasnost nadležnog organa starateljstva.
Ugovorom o doživotnom izdržavanju obavezuje se Primalac izdržavanja da se posle njegove smrti na davaoca izdržavanja prenese svojina tačno određenih stvari ili kakva druga prava, a davalac izdržavanja se obavezuje da ga, kao naknadu za to izdržava i da se brine o njemu do kraja njegovog života i da ga posle smrti sahrani. Primalac izdržavanja ima obavezu da sarađuje sa davaocem izdržavanja prilikom izvršavanja pojedinih činidbi od strane davaoca izdržavanja.
Ugovor o doživotnom izdržavanju kao davalac izdržavanja može da zaključi i maloletno lice, ali ono u vreme zaključenja ugovora mora da bude sposobno za rad i za privređivanje, jer će se samo tada smatrati da je sposoban da pruža izdržavanje, u suprotnom ima mesta poništaju ugovora o doživotnom izdržavanju.
U praksi se često zaključuje ugovor koji nosi naziv ugovor o doživotnom izdržavanju i kojim se obavezuje jedan ugovarač da doživotno izdržava drugog ugovarača, a drugi ugovarač mu kao naknadu za to prenosi svojinu na tačno određenim stvarima i to odmah po zaključenju ugovora.Ovakav ugovor se ne overava od strane sudije već se overava od strane službenika suda kod koga se overavaju i ostali ugovori.Ugovor zaključen na napred navedeni način ne predstavlja ugovor o doživotnom izdržavanju već običan dvostrani ugovor obligacionog prava i za njega važe opšta pravila o obligacionim ugovorima a ne odredbe Zakona o nasleđivanju koje regulišu ugovor o doživotnom izdržavanju.