Ugovor o prodaji

1.POJAM UGOVORA O PRODAJI

Na vrhu piramide ugovornog poslovnog prava , nalazi se ugovor o prodaji , kao najstariji, najznačajniji i najčešće zaključivan ugovor u privredi. On je model – uzor za sve druge ugovore u privredi jer se obligacionim ugovorima uvek nešto prodaje ili kupuje , stvar, usluga, pravo.
U istorijskom smislu, ugovor o trampi je preteča ugovora o prodaji. Sa pojavom viška proizvoda vrši se razmena dobara po principu jednaka vrednost za jednaku vrednost. Sa pojavom novca, kao merila vrednosti, nastaje novi pravni instrument za razmenu dobara posredstvom novca. U rimskom pravu ovaj pravni institut se nazivao emptio-venditio to jest kupovina – prodaja. U pravu SAD-a koristi se termin “kupoprodaja “, a u nemačkom, austrijskom i nekim drugim pravima koristi se termin „kupovina“. Naše i italijansko pravo za ovaj pravni posao koristi izraz „ugovor o prodaji”
Ugovor o prodaji je ugovor kojim se jedna ugovorena strana (poverilac) obavezuje da robu koju prodaje preda drugoj ugovorenoj strani (kupcu) tako da ovaj stekne pravo raspolaganja, odnosno pravo svojine, a kupac se obavezuje da prodavcu plati cenu. Ugovorom o prodaju se vrši razmena robe za novac. U Zakonu o obligacionim odnosima iz 1978. godine, kojim je jednostavno regulisan ugovor o prodaji u obligacionim privrednim odnosima, pravi se razlikovanje između prava raspolaganja i prava svojine. Društvena pravna lica u pravnom prometu društvenim sredstavima imaju pravo raspolaganja, a pojedinci i građansko pravna lica u pravnom prometu imaju pravo svojine. Prodavac nekog drugog prava obavezuje se da kupcu pribavi prodato pravo, a kad vršenje tog prava zahteva držanje stvari, da mu preda i stvar. Ugovor o prodaji je imenovan, dvostrano obavezan i teretan ugovor. On je po pravilu, komutativan ugovor, jer je u trenutku njegovog zaključivanja poznata visina i uzajamni odnos prestacija, ali može biti zaključen i kao aleatoran ugovor, ako to nedvosmisleno proizilazi iz volje ugovorenih strana (npr. prodaja buduće žetve). Ovaj ugovor je uvek samostalne, a ne akcesorne pravne prirode, i uvek je kauzalan, jer je vidljiv osnov pravnog obavezivanja ugovornih strana.
Osnovna razlika između ugovora o trampi i ugovora o prodaji, jeste u tome što se kod ugovora o trampi vrši razmena robe za robu, a kod ugovora o prodaji , razmenjuje se roba za novac.

UGOVORNE STRANE – Ugovor o prodaji je dvostrani pravni posao, koji ima dve strane poverioca i dužnika. U svojstvu poverioca javlja se prodavac, a u svojstvu dužnika kupac. Između njih se zasniva obligacioni odnos, na osnovu zaključenog ugovora o prodaji

IZVORI PRAVA – Ugovor o prodaji, regulisan je većim brojem izvora prava a u zavisnosti od toga da li je reč o domaćoj ili međunarodnoj prodaji oni se dele na unutrašnje i međunarodne.
Osnovni izvori u domaćem pravu su, Zakon o obligacionim odnosima, Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju, drugi zakonski I podzakonski opšti akti. Od dopunskih izvora značajne su uzanse., Opšte uzanse za promet robom 1954 i posebne uzanse za promet robe na malo, opšti uslovi poslovanja i poslovni običaji.

Ugovor o međunarodnoj prodaji je regulisan većim brojem izvora unutrašnjeg I međunarodnog prava. U našem pravu na međunarodnu trgovačku prodaju primenjuje se konvencija UN o ugovorima o međunarodnoj prodaji robe kada su ispunjeni uslovi primene predviđeni tom konvencijom.
Izvori međunarodnog prava su : konvencije, model – ugovori, formularni i standardni ugovori, opšti uslovi poslovanja, kodifikovana pravila i međunarodni običaji.

1.1 ZAKLJUČIVANJE UGOVORA O PRODAJI

Ugovor je zaključen kada su se stranke usaglasile o bitnim sastojcima ugovora. Po prirodi posla bitni sastojci prodajnog ugovora su predmet i cena. Oni moraju biti ugovorom određeni, jer inače ne postoji ugovor o prodaji. Bitni sastojci ugovora su oni elementi ugovora bez kojih određeni ugovor nije ono što jeste. Svaki ugovor ima svoje bitne sastojke specificne za taj ugovor, ali se svi oni u krajnjoj liniji svode na predmet i cenu. Pored bitnih sastojaka postoje i prirodni sastojci ugovora, kao i tzv. slučajni sastojci ugovora koje stranke izričito moraju ugovoriti, jer se inače ne pretpostavljaju kao volja stranaka. Razlikuju se dve vrste bitnih sastojaka ugovora o prodaji: bitni sastojci po prirodi posla ( predmet i cena ) i bitni sastojci po sporazumu stranaka ( uslov, rok…).

1.2 NAČIN IZRAŽAVANJA VOLJE STRANAKA
Stranke mogu zaključiti ugovor o prodaji kao i svaki drugi ugovor bilo neposredno ili posredno preko drugih lica ( zastupnika ) i to na bilo koji način iz koga jasno proističe njihova saglasnost. Saglasnost može biti izražena bilo izričiti ili prećutno. Saglasnost na zaključenje ugovora se posredno izražava preko punomocnika. Izričito se volja može izjaviti bilo usmeno bilo pismeno bez ikakve forme ili formalnosti. Prećutno se volja može izraziti bilo znacima bilo ponašanjem iz koje se može zakljuciti volja stranke. To su tzv. konkludentne radnje.