Ugovor o uskladištenju

UVOD

U obavljanju robnog prometa, privredna društva zaključuju veliki broj ugovora. U grupu ugovora robnog prometa svrstavamo samo one ugovore koji su uobičajni, tipični i koji se sklapaju u cilju razmene robe i čije sklapanje i izvršavanje potiče iz registrovane delatnosti određenih privrednih društava, odnosno onih društava koja se bave tim poslovima.
Cilj svakog privrednog društva jeste da zaključi ugovor o kupovini i prodaji robe sa proizvođačem robe koja je predmet kupovine. Postoje okolnosti koje onemogućavaju ovaj cilj, pa su privrednici prinuđeni da zaključe ugovor sa trgovačkim posrednikom, trgovačkim zastupnikom (agentom) ili komisionarem kako bi došli u posed predmeta kupovine. U razvijenim ekonomijama put robe od proizvođača do potrošača nameće zaključivanje niza tipičnih ugovora o kupoprodaji robe (ugovor o prevozu, skladištenju, špediciji, osiguranju…)

1. Ugovori u robnom prometu- pojam, načela i vrste ugovora

Posebnost ugovora u robnom prometu karakterišu poslovni subjekti koji u obavljanju svoje delatnosti zaključuju i izvršavaju brojne obaveze.Poslovi subjekta mogu da budu poslovi u prometu robe,usluga i kapitala.Većina tih poslova se dogovara redovno i u velikom broju,a nekisamo povremeno.Poslovi u prometu robe i usluga spadaju u grupu ugovora robnog prometa,a poslovi u prometu novca i kapitala u grupu bankarskih poslova i hartija od vrednosti.Uizučavanju poslova robnog prometa razlikujemno opšti deo i posebni deo.Opšti sadrži elemente i pravila svojstvena i zajednička svim poslovima poslovnih subjekata.Posebni deo obuhvata pojedine vrste poslovnih i bankarskih ugovora.Ovaj deo poslovnog prava koji se bavi prometomrobe i usluga u tesnoj vezi je sa grđanskim pravom odnosno obligacionim pravom i najčešće senaziva ugovori robnog prometa.Ugovori robnog prometa su tipični,uobičajni ugovori,koji sesklapaju u velikom broju u robnom promnetu,u cilju razmene robe i pružanja usluga,a čijesklapanje i izvršavanje spada u redovnu delatnost odredjenih privrednihsubjekata.

Tako možemorazlikovati sledeće posebnosti kod ugovora robnog prometa:

1. Poslovi robnog prometa karakterišu se po svom objektu i subjektu
U vezi sa pitanjem subjekta u našem privrednom pravu smatraju se samo oni koji su sklopljeniizmedju privrednih društava a što se tiče objekta poslova robnog prometa njihov predmet su roba i usluge tzv.trgovačke usluge(posredovanje,otpremanje,prevoz itd).
2. Specifičnost ugovora u robnom prometu se ogleda i u pogledu zaključivanja ugovora
U pogledu zaključenja ugovora u robnom prometu usled masovne i brze cirkulacije postoji postoji težnja da se reduciraju formalnosti.Formalizam bi škodio usporavajući potrebnu brzinu koju zahteva robni promet.
3. Posebne karakteristike postoje i kod prenosa stvari i prava

U načelu zaključivanja uredjivanja ugovora robnog prometa subjekti su dužni da svoje ponašanjezasnivaju na izvesnim načelima,utvrdjnim pozitivnim zakonskim propisima a presvega Zakona o obligacionim odnosima.Tu pre svega spadaju:

– Načelo slobode ugovaranja ili načelo autonomije volje ugovrenih strana je načelo koje učesnicima u prometu daje slobodu da li će i s kime sklopiti ugovor,kao i slobodu u pogledu uredjivanja svojih odnosa.Obligacioni odnosi se uredjuju,u principu dispozitivnim a neimperativnim pravilima.Sloboda ugovaranja nije apsolutan i bezgranična i ona deluje uodredjenim okvirima.Ta sloboda ugovaranja je ograničena društvenim poretkomzemlje,prinudnim propisima i moralnim pravilima ponašanja.Ograničenja ima svaki pravnisistem i on odredjuje granice dokle se sloboda ugovaranja može