Upravljanje promenama

1.0.Uvod

Savremena teorija menadžmenta danas dosta razmatra koncept upravljanja promenama. Ovaj koncept se sastoji iz više pristupa koji polaze od okruženja, organizacije, delova organizacije, pa sve do pojedinaca koji rade u njoj.
Uspešnost promena umnogome zavisi od onoga ko upravlja njima, a to je lider promena.
Zbog karaktera savremenog poslovnog okruženja sposobnost upravljanja promenama (engl. change management) sve više dobija na značaju. Karakteristike novog poslovnog okruženja moguće je analizirati sa stanovišta najznačajnijih pokretača promena, implikacija njihovog uticaja i kritičnih faktora uspeha. Upravljanje promenama predstavlja sistematski i strukturirani pristup u stvaranju održive promene ponašanja zaposlenih unutar jedne organizacije. Upravljanju promenama imanentno je:
a) nezadovoljstvo ostvarenim performansama i korišćenim strategijama;
b) postojanje vizije bolje alternative koja može da se saopšti i objasni drugima;
c) postojanje strategije za implementaciju promene i ostvarenje željenog stanja; i
d) otpor sprovođenju promena.
Proces promene se sastoji iz tri međusobno povezane faze:
a) iniciranje promene (sagledavanje i uočavanje potrebe za promenom i stvaranje nove vizije),
b) upravljanje promenom (planiranje i komunikacija, stvaranje poverenja i osposobljavanje zaposlenih) i
c) održavanje promene (institucionalizovanje filozofije promene).

2.0. Modeli upravljanja promenama

Promene predstavljaju osnov opstanka i razvoja svih organizacija, društvenih i poslovnih sistema i dr. Danas postoje mnogi faktori koji generišu stalne promene koje primoravaju organizacije da se i one same menjaju kako bi se prilagodile izmenjenim uslovima i novim izazovima. Najvažniji faktori promena su:
• naučno-tehnološki razvoj,
• konkurencija,
• tržište,
• međunarodni odnosi,
• ekonomski sistem,
• pravni sistem,
• fiskalna i monetarna politika zemlje i dr.
Promene u samoj organizaciji podrazumeva promenu njene poslovne i razvojne strategije, tehnologije proizvodnje, organizacije, menadžmenta, radnika i dr. Da bi opstala, organizacija mora da upravlja promenama i da ih koristi za sopstveni razvoj. Brzo reagovanje na promene i prilagođavanje promenama predstavlja najvažniji izazov za savremene menadžere.
Menadžeri su ti koji moraju da podstiču i sprovode promene. Oni moraju da savladaju inerciju i otpore prema promenama koji postoje u svakoj organizaciji i stvore takvu klimu da ljudi na promene gledaju kao na sopstvene šanse, a ne kao na pretnje po njih.
Danas postoje više modela upravljanja promenama. Svi oni podrazumevaju jedan sistematski pristup prihvatanja novih ideja, inovacija i jedan globalni organizacioni pristup u sprovođenju promena u organizaciji.